Prethodni članak
Šta nam je obećano, a šta smo dobili
Obećanje – ludom radovanje, je stara srpska poslovica, a da li je tako ispalo i sa obećanjima o dovođenju stranih investitora u Čačak tema je ovog teksta. U poslednjih deset godina, Čačak je doživeo određeni priliv stranih direktnih investicija, pretežno iz Nemačke, fokusiranih na automobilsku i elektro-industriju.
Ključne strane investicija koje su obeležile ovaj period su:
- PWO Group (Nemačka): Investicija najavljena 2024. godine. Fabrika je zvanično počela sa radom u julu 2025. godine. Ova kompanija planira ulaganje od 105 miliona evra u fabriku delova za automobilsku industriju, sa ciljem zapošljavanja oko 800 radnika.
- Vorwerk & Sohn (Nemačka): Grupa (koja obuhvata Vorwerk Autotec, Vorwerk Drivetec i Eldisey) otvorila je pogone 2020. godine. Investicija je iznosila oko 60 miliona evra, a fabrika proizvodi komponente za vodeće auto-brendove poput Volkswagena, BMW-a i Audija.
- Eldisey (Nemačka): Deo šireg Vorwerk projekta u Čačku, Eldisey se fokusira na proizvodnju gumenih i plastičnih delova za auto-industriju, doprinoseći ukupnom zapošljavanju u kompleksu u Preljini.
- Wieland Electric (Nemačka): Ova kompanija je 2018. godine, pokrenula proizvodnju elektro-komponenti u Čačku. Iako je prvobitno planirano značajno proširenje, kompanija je u februaru 2024. donela odluku o zatvaranju pogona u Čačku zbog globalnih ekonomskih promena.
Pored ovih direktnih proizvodnih investicija, grad i država Srbija su uložili značajna sredstva u razvoj Naučno-tehnološkog parka (NTP) Čačak, koji služi kao inkubator i za domaće i za strane tehnološke kompanije, čime se podstiče razvoj visokoobrazovanog kadra u regionu.
Sve ovo zvuči kao dobar uvodnik za predizborni katalog vladajuće stranke u gradu, mada Čačak po broju i kapacitetima proizvodnih pogona inostranih vlasnika ne spada u kategoriju posebno poželjnih destinacija u Srbiji.
Strane investitore lokalna vlast je pokušala da privuče određenim benefitima pa tako Grad Čačak nudi različite oblike lokalnih podsticaja namenjenih investitorima, sa fokusom na infrastrukturno opremanje, olakšice u zapošljavanju i podršku specifičnim sektorima.
Glavni lokalni podsticaji obuhvataju više mera, a jedna od njih je investicija u komunalnu infrastrukturu.
Grad investira u potpuno komunalno opremanje lokacija (voda, struja, kanalizacija, pristupne saobraćajnice) u zonama interesa stranih investitora. Investitori koji grade u ovim zonama često dobijaju parcele spremne za gradnju, što značajno smanjuje njihove početne troškove.
Zatim u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje Grad sufinansira mere aktivne politike zapošljavanja dodelom novčanih subvencija.Doduše te subvencije domaćim investitorima su od 150.000 do 200.000 dinara, a stranim investitorima šest puta veće.
Lokalna samouprava dodeljuje subvencije poslodavcima koji angažuju mlade na stručnoj praksi ili pripravničkom stažu.
Na kraju Grad Čačak aktivno promoviše dualno obrazovanje u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka u Čačku i srednjim školama, kako bi investitorima obezbedio stručan kadar prilagođen njihovim specifičnim potrebama.
Uz podsticaje koje stranim investitorima nudi lokalna samouprava tu su i podsticaji koje daje država Srbija.
Državne subvencije u Srbiji, koje administrira Razvojna agencija Srbije (RAS), direktno se nadovezuju na lokalne olakšice i fokusirane su na velike investicione projekte, otvaranje radnih mesta i nabavku opreme.
Ključne mere su podsticaji za direktne investicije, pa tako na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, država dodeljuje bespovratna sredstva za investicije u proizvodnom sektoru i sektoru usluga.
Iznosi subvencije se kreću od 3.000 do 7.000 evra po novootvorenom radnom mestu, zavisno od stepena razvijenosti opštine. Čačak spada u drugu grupu razvijenosti, gde su podsticaji obično oko 4.000 evra po radniku.
Tu je zatim procenat investicije, a sredstva od države mogu pokriti od 10% do 30% opravdanih troškova investicije u osnovna sredstva.
Tu je i podrška za nabavku opreme kroz Program podrške malim i srednjim preduzećima koji omogućava povrat do 25% neto vrednosti nove proizvodne opreme, dok se ostatak finansira putem povoljnih bankarskih kredita ili lizinga.
Poreske olakšice za strane investitore dođu kao šlag na tortu. Investitori koji ulože više od jedne milijarde dinara i zaposle više od 100 radnika mogu ostvariti pravo na oslobađanje od poreza na dobit na period od 10 godina. I to nije sve. Poslodavci imaju pravo na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa na zarade za novozaposlena lica (od 65% do 75%).
Na kraju tu su i podsticaji za inovacije i ekologiju, pa država Srbija subvencioniše kupovinu električnih vozila sa do 5.000 evra po vozilu, što je značajno za kompanije koje modernizuju svoj vozni park.
Dostupni su i krediti sa niskim kamatama preko Fonda za razvoj Republike Srbije za projekte unapređenja konkurentnosti i digitalizacije.
Možda tu ima još koje-čega, ali za inostrane investitore koji su došli u Čačak i to je bilo dovoljno stimulativno.
Milun Todorović, (drugi s leva) gradonačelnik Čačka, u Wieland Electricu 2018. godine
U grad na Moravi prvi je, pravo i Bamberga stigao Wieland electric. Kompanija WIELAND ELECTRIC je porodična kompanija u električnoj i elektronskoj industriji. Ova kompanija, je osnovana 1910. godine i spada u pionire u tehnologiji električnih priključaka i lider je na tržištu ugradnih električnih instalacija za građevinske objekte. Proizvodne pogone ima, osim u Nemačkoj, u Češkoj i Kini.
Dolazak u Čačak menadžment fabrike izabrao je zbog dobre infrastrukture, Tehničkog fakulteta i odlične saradnje sa lokalnom samoupravom. U Čačku je tako počela proizvodnja kablova i štekera za industriju i druge građevinske objekte.
Plan je bio da se u fabrici zaposlei 60 radnika do kraja prve poslovne godine, a da u naredne dve godine fabrika zaposli još 600 Čačana. Već na samom početku prvozaposleni su vođeni u Nemačku u matičnu fabriku na obuku, a Wieland je poznat po tome što nije koristio subvencije Grada Čačka i države Srbije i takođe nije dozvoljavao uplitanje lokalne vlasti u odabir onih koje će zaposliti.
Ipak, u februaru 2024. godine, posle nepunih šest godina rada, fabrika u Čačku je zatvorena.
Sledeći inostrani investitor koji je stigao u Čačak bila je opet fabrika iz Nemačke koja se bavi proizvodnjom sistema zaptivanja karoserije vozila (Eldisy), komponente ogibljenja i osovine za putničke automobile i sektor komercijalnih vozila (Vorwerk Drivetec) i proizvodnjom spona i ramena za automobilsku industriju (Vorwerk Autotec).
Vorwerk & Sohn grupa dobila je kompletno uređenu komunalnu infrastrukturu za dž (lokacija, struja, voda, putevi, telefonske linije, Internet …). Iz Kompanije kažu i da su uložili svojih 60 miliona evra. Grad Čačak nije dao samo novac Čačana kao poreskih obveznika iz budžeta, nego se i odrekao Konjičkog kluba sa decenijskiim istorijatom i Hipodroma, a i novoizgrađena ulica koja vodi od Ibarske magistrale do ulaza u fabriku dobila je naziv po nemačkom investitoru: Peter Goellen.
U julu 2018. godine postavljen je kamen temeljac, a za dve godine nikla je fabrika.
Svečano otvaranje Vorwerk fabrike Predsednik Aleksandar Vučić sa čelnicima Vorwerk&Sohn grupe i čelnicima Čačka
– Danas je važan i veliki dan za istoriju Čačka i čitave zapadne Srbije. Otvaranje Vorwerka možda je čak i važnije od otvaranja autoputa jer to pokazuje da Čačak ima budućnost, da mladi ljudi mogu da ostanu u Čačku i u čitavom Moravičkom okrugu. Konačno možemo da pozovemo ljude da se vrate u svoj Čačak jer imaju budućnost u Čačku. Borili smo se za što bolje uslove za ovu divnu porodičnu kompaniju jer smo znali šta ona znači Srbiji zato što je naš interes da Vorwerk bude ovde. Zato što mi želimo kada vidite delove iz ove fabrike u Porscheu, da kažete da tih moćnih automobila ne bi bilo da nema radnika u Čačku koji su to napravili – izjavio je predsednik republike Aleksandar Vučić tog toplog 16. juna 2020. godine na svečanom otvaranju fabrike.
Generalni direktor Vorwerk Sohn grupe Jurgen Moeller
Generalni direktor Vorwerk & Sohn grupe, Jurgen Moeller, naglasio je da fabrika u Čačku predstavlja najnoviju investiciju Vorwerk & Sohn Grupe te je jedna od najvećih fabrika ove kompanije. Sagrađena je u skladu sa najsavremenijim standardima grupe, a svi zaposleni radnici će imati priliku da rade sa najsavremenijom tehnologijom koja ispunjava najviše standarde.
– Ovo je veliki dan za sve nas Čačane. Ostvario nam se veliki san, da se ovakva fabrika od četiri i po hektara otvori kod nas, gde će se vršiti proizvodnja, a izvoziti za ceo svet. Takođe, želimo da što veći broj ljudi ostane u Srbiji i nastavljamo da se borimo za svako radno mesto, u čemu će nam otvaranje Vorwerk fabrike znatno pomoći – istakao je gradonačelnik Čačka Milun Todorović.
Svi zajedno, lokalna vlast, država i strani investitor obećali su da će fabrika zaposliti više od 1.000 Čačana, dok će potražnja od dobavljača doprineti stvaranju dodatnih 600 radnih mesta u čačanskim firmama i doprineti rastu lokalnih dobavljača.
To se nije dogodilo u predviđenom vremenu, a ni u celosti.
Dinamika zapošljavanja predviđala je da se broj zaposlenih povećava iz godine u godinu, a brojka od zadatih 1.000 zaposlenih do kraja 2022. godine, nije ostvarena sve do kraja oktobra 2024. godine kada je na velika zvona objavljeno da je konačno dostignut broj od 1.000 zaposlenih, tačnije 1.005 u Vorwerk Autotec Serbia, Vorwerk Drivetec Serbia i Eldisy Serbia u okviru tri povezane nemačke firme koje posluju na istoj lokaciji.
Čačanski mali privrednici u radnoj poseti Vorwerku. Kako se ispostavilo među njima nije bilo nikoga ko bi mogao biti kooperant ili dobavljač
Taj broj zaposlenih obuhvata i one koji rade u ovim fabrikama, ali im Čačak nije mesto stanovanja već na posao dolaze iz Gornjeg Milanovca, Kraljeva, Kragujevca, tako da se nije ostvarilo objašnjenje da je racionalno potrošiti milione evra iz gradskog budžeta Čačka kako bi se ostvarilo obećanje da će se zaposliti 1.000 Čačana.
Prema elaboratu, Grad Čačak će za osam godina ostvarivati prihode od najmanje 6,5 miliona evra po raznim osnovama, a najviše od poreza na zarade, poreza na imovinu i ekološke takse. Na dobar deo prihoda mogu računati i javna preduzeća. Prema sadašnjoj projekciji, od ove firme samo Vodovod i Komunalac ostvarivaće prihode od oko 48 miliona dinara – tvrdila lokalna vlast 2019. godine.
Posle otvaranja fabrike, proizvodne hale nekoliko meseci zvrjale su prazne, pa se konstatovalo da čačanska privreda nema adekvatne kooperante za ono što fabrika proizvodi, pa posle ispalo i da Čačak nema adekvatnu inženjersku ponudu pa direktori i šefovi dovedeni iz drugih opština. Pokazalo se da ni predsednik države, ni gradonačelnik Čačka, nisu bili u pravu kada su tvrdili da će dolazak inostranog investitora zaustaviti odlazak mladih iz Čačka i stimulisati povratak onih koji su otišli.
I tako putujući od početka do kraja, stigosmo i do trećeg nemačkog investitora koji je u poslednjih deset godina stigao u Čačak.
Samo par dana pred nedavne lokalne izbore održane 2. juna 2024. godine, 28. maja u Čačku je u industrijskoj zoni u Preljini, postavljen kamen temeljac za izgradnju nemačke fabrike koja posluje u sektoru metalske industrije i poseduje pogone za proizvodnju delova za automobilsku industriju u Nemačkoj i Češkoj. Kako je gradonačelnik Čačka Milun Todorović najavio, ovaj proizvodni pogon gradiće se u nekoliko faza, na 11 hektara zemljišta, a na kraju će proizvodni prostor zauzimati 60.000 metara kvadratnih i zapošljavati oko 800 radnika.
Gradonačelnik Todorović je naglasio da je velika stvar što će od 800 radnika, koliko će biti zaposleno u pogonu nemačke kompanije PWO, oko 80 odsto njih biti visokoobrazovani kadar.
Zanimljivo.
Zaista zanimljivo, imajući u vidu da se PWO bavi metalskom proizvodnjom i da poseduje pogone za proizvodnju delova za automobilsku industriju. To će valjda visokoobrazovani čačanski kadar da štancuje delove za automobile, da uvija kablove i montira sijalice na farove.
Na polaganju kamena temeljca bio naravno i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Nemačka kompanija PWO je zvanično otvorila novu fabriku u Preljini kod Čačka 3. jula 2025. godine. Opet bio Aleksandar Vučić.
Vučić na svečanom otvaranju pogona PWO
Izjavio je da dolazak nemačke PWO grupe predstavlja simbol partnerstva Srbije i Nemačke i važan korak za razvoj Čačka i regiona.
– Ovo je veliki dan za Čačak, PWO je jedna od najmodernijih tehnoloških kompanija, a njihov dolazak doneće do 800 novih radnih mesta. To znači bolji budžet, više prihoda, punije restorane i hotele – jači lokalni razvoj u svakom smislu – rekao je Vučić.
Predstavnici fabrike predstavili desetogodišnju viziju kompanije, koja do 2033. godine, planira izgradnju 100.000 kvadratnih metara proizvodnog prostora i zapošljavanje preko 550 radnika.
Eto ti ga sad, pa jel 800 ili 550.
Živi bili pa videli.
___________________________________________________________________
Odličan vam je članak.
Na jednom mestu su nabrojani svi zagađivači vazduha u Čačku i to oni koji nas truju o našem trošku.
Još da uporedite vrednosti zagađanosti vazduha pre i posle dolask SUBVENTITORA u Čačak i eto rešenja ko je od Čačka napravio jedan od najzagađenih gradova sveta.
P.S. Ove što spaljuju u industrijskoj zoni koje kakav otpad ćemo tek da nahvatamo
PWO je nova velika prevara. Tu i nema cacanskih radnika vec su iz Kraljeva i Kragujevca. Inace ta firma i nema nekakav znacajan broj radnika a i ono sto zaposljava je skupljeno ,,s konca i konopca,, . Strucnost visokoobrazovanih kadrova je diskutabilna. Ponudjene plate su samo za one koji bas nemaju gde da rade. Nije za preporuku.
Još faktićki nije ni počela sa radom a radnici vec napuštaju , tu ce proci dobro samo poltroni botovi i ostali sns ološ isto u tom PWO isto kao u VORWERKU
Bio na razgovoru u PWO , kao fakultetsko naobrazovanom , ponudjena mi je plata , da ne poverujete 90.000 din. Sta misle da smo mi kolonija nemacke industrije. Inace kazu da su ti ,,direktori ,, iz nekih ,,nasih,, nemackih fabrika kao sto je Forverk ili propali Leoni-KV kao i nekih drugih i da u PWO dovlace takodje bivse kolege iz svojih bivsih firmi. Tako da strucnost nije prioritetna vec licna poznanstva. Srpska posla ,a nemacka kolonija.
U PWO mozes da radis i ako imas diplomu vaspitacice , ali da poznajes nekog od ovih nasih XXXXXXXX , mozes odmah da krenes da pravis automobilske delove. Nemci nisu ni zamislili da tu treba neka velika nauka vec samo kraci kurs od mesec dana.
sa nemcima,turcima,jevrejima,englezima ne treba imati nikakvu poslovnu saradnju.toliko su nam zla naneli ,i nikad nam nista dobro nisu doneli. postali smo njihova kolonija,sa prevazidenom prljavom tehnologijom i robovskim platama.nemci su obecali da ce napravti krezubu srbiju koja ce musti i cuvati koze.necu bre da ih vidim ovde ,ni njih ni turke. i da pitam:sta ce 2 lidnlova marketa u cacku? nijedan nam ne treba……….
Pa dobro. Poštujem vaše mišljenje. Predlažem vam da predložite vozacima posto su u problemu sa EU da predju da voze u Briksu. Tamo je sve idealno. Tamo imaju mogućnost da dobro zaradjuju i dobar deo novca da šalju porodicama. Garantujem da bi zaradjivali od 500 do 600 e,umesto 2-3000€ u EU
Ekologija, prošetaj malo uveče kroz Košutnjak, Ljubić polje ili neko drugo čačansko naselje da vidiš da li nas truju Nemci ili mi trujemo sami sebe. Iz dimljaka kuća kulja crni, beli, žuti,narandzasti dim u zavisosti da li domaćin loži drva, ugalj, pelet, gume ili neku plastiku. Prošetaj malo pored Uniprometa kad iz cinkare ispuste dim ili pored Lupnjače kad Sloboda ispusti masti, ulja i druge otpatke u Moravu. Skokni do reke Kamenice da vidiš kako izgleda kada 2000 vikendica sa Divčibarama ispusti fekalije u reku. Verovatno Nemci truju i jezero u Ovčer banji gde se množe alge od silnih fekalija i veštačkog đubriva koje se ispušta u jezero. Kad dođeš u grad, skokni do FRA da vidiš 200 burića sa teškim metalima iz kalionice koji se nalaze na parkingu fabrike u fazi raspadanja i iz kojih se posle svake kiše teški metali, kao što su kobalt, mangan, olovo, razne soli…. slivaju u reku Moravu koja je na 100 metara od fabrike, možeš da odeš i do Kneževića da vidiš kako je urnisao obalu Zapane Morave dole ispod indistrijske zone. Bolje malo razmisli pre neko što napišeš gluposti u komentaru. Najlakše je kriviti nekog drugog za svoj nemar, nekulturu i nevaspitanje.
Aki, drugosrbijanče i botino nevaspitana.
Pročitaj dobro šta je napisano.
Jedinstven slučaj vrste u najstajanju crno-crvena-žuta botina.
Lapaj dok možeš i uživaj u podriguši dok je ima, dolazi kraj i vama drugosrbijancima-ćaci-botinama.
Ko je osmislio „razvoj“ Čačka biće pominjan u čitankama
Nisam siguran da ćemo se ikad oporaviti.
Imali smo nekad,makar,Moravu,okolna brda i planine,dobro meso i mleko,klanicu,pivaru,kožaru,pravili rakiju,sušili šljive…otkup polj.proizvoda pa je seljak imao računa i da ostavi decu kod kuće da rade na svome,Grad je bio taman veliki koliko treba,sela puna naroda…..Sad imamo tudje fabrike napravljene našim parama koje će se ipak zatvoriti! Zar nije bolje da seljak na imanju zaradi platu nego kod Nemca a zapusti imanje?
Vezati se za nemačku auto industriju sada, kada Kina nudi jeftinije automobile( i niko je ne može zaustaviti )je isto kao i otići u Četnike ’44.
@aki, to za ekologiju sve je tacno. Do nas je i nase dece koju ucimo da se ponasaju isto tako. Oko svake skole je smeće. Knezevic je Moravu unistio na tom delu. To je uradjeno nadomak grada, vidljivo kada prolazite kroz Čačak.Sad neka se pitaju oni koji su to dozvolili, moze li u Sloveniji na Soči ili nekoj drugoj reci da se uradi tako nesto. Zagadjenje vazduha dolazi najvise od individualnih lozista. Tu zvanicno nema kontrole ekoloske inspekcije, mozete da lozite sta hocete. Narodu se prodaje ugalj. I leti i zimi se voze automobili, ali samo zimi imamo takvo zagadjenje vazduha. Siromastvo, duhovno i materijalno ubija!
Svinja kad se najede prevrne korito iz kog je jela. Kad nema posla kukate,kad ima nevalja vazduh. Ja bih rekao nevaljate vi. Do podne mrzite sebe od podne ceo svet.
Sta ljudi ocekuju od poslova za koji je potrebno 2-3 nedelje obuke? Najgore je sto politicari trose nas zajednicki novac na subvencionisanje privatnih stranih korporacija. Ako pogledate sta su radili politicari od ove zemlje i naroda, postaje vam jasno da su ti isti politicari sada makroi koji izdaju ovaj narod za male mesecne nadoknade. Ovaj nizi politicki kadar, opstinski poslusnici hvale sve te „projekte“ i kazu da je to velika sansa za ljude ovog kraja.Kakvu sansu i buducnost ima mlad covek koji radi u tim firmama? Uzmimo npr da zeli da formira porodicu, napravi kucu ili kupi stan. Sa tom platom ne moze da pomisli da uzme kredit, da kupi stan koji ekipica gradi po Čačku, ne moze da kupuje krpice u nikad vidjenom trznom centru zvanom Big, itd. Kakav ekonomski model onda stvarate politicki vizionari cacanski i beogradski? Narode, ne gubite vreme sa ovakvim bitangama, vec ako ste vredni, obrazovani i imate nekih prakticnih znanja, bezite iz ovog kupleraja i pacovskog gnezda. Potrosice vam samo vreme ove bitange, a vreme je neobnovljiv resurs.
Taj PWO nema nikakvu svoju razvojnu tehnologiju , sva pamet ostaje u nemackoj kod ove domace filijale je obican arbajt za svabe.To je nekakva usluzna metalska industrija u rangu motanja kablova. Vazno je raditi ili „Rad oslobađa“ .Drugo i nije za ocekivati … Uostalom kao i u Forverku sa dodatkom isparenja od gume. Dobra strana je sto ti netreba nikakva strucnost , sve ces da naucis za 7 dana.
Zamisli dodjes u Cacak da investiras i otvoris fabriku i onda upoznas Direktorku komunalca… pobego bi dokle te noge nose..
Čitam ove komentare , pa naravno da su samo potrošna ,,Arbajt,, Njemačka radna snaga.
Razvojni timovi su samo u Domacoj Industriji u njemačkim firmama nema razvojnog sektora .Pamet i Razvoj su u Njemačkoj , a u ove dve fabriku u Preljini ima da praviš gumirana djelove i limene djelove (PWO)za Njemačku auto industriju.Ne treba ništa da osmislis, razvijes svoj proizvod i da u to ugradis licnu inovativnu pamet , već radiš po onome kako ti Nemac kaže .
Zao mi je pomalo naših inženjera koji rade po tim firmama.
Ivane, u Forveku sve naučiš za sedam dana, ti si išao u školu 12 godina (osnovna i srednja škola) i nisi naučio da se NE TREBA piše odvojeno i da se ime država piše velikim slovom – Nemačka. Zato što imamo takve „stručnjake“ kao što si ti, motamo kablove i radimo uslužne delatnosti, to je surova realnost. U Srbiji je 2023 god. zvanično bilo 22% visoko obrazovanih (u to spadaju i ovi sa Fabusom, Megatrendom, Alfa, Singidumum….. Toma Nikolić, Milun Todorović, Bojović, Đokićka i ostali sa kupljenim diplomama), a u 2011 je bilo 16% visoko obrazovanih. Radi poređenja, Slovenija ima oko 32% visoko obrazovanih.
aki druze netreba mlogo nasijem radnicima samo im dadnes malo para i sendvic ima da rmbace a gramatiku ce da nauce Aki druze lako, ne brini.
a sad ozbiljno : Uslovi rada u pojedinim stranim kompanijama u Srbiji, posebno u proizvodnom sektoru, često su izuzetno teški, uz pritiske koji primoravaju zaposlene da rade i bolesni kako bi izbegli gubitak bonusa ili smanjenje plate. Radnici se suočavaju sa strogim normama, prekovremenim radom i strahom od otkaza, što dovodi do rada preko granica izdržljivosti.
Visoke norme koje se moraju ispuniti često ne ostavljaju prostor za pauze ili oporavak.
Često se vrši pritisak da se radna snaga maksimalno iskoristi, bez obzira na zdravstveno stanje zaposlenih.
Iako su plate u nekim od ovih firmi redovne, cena rada je često visoka, reflektujući se na fizičko i psihičko zdravlje radnika.
Kazu da u PWO prave neke male delove od pleka za nemacke automobile. Traze radnike plata ko i u ostalim firmama , znaci nikakva. Pa kom treba mora da radi. A u Vorverku uvek ima mesta jer kad izadjes sa posla moras da speres gumenu prasinu sa sebe , ona u plucima ostaje , mozda moze da se propere sa pivom ali …
ove firme su i njihov nadčin dovođenja je prevashodno služio za one mučenike na jugu koji nisu imali nikakvu razvijenu privredu , za razliku od Čačka gde je privreda koliko toliko razvijena, verovatno je ideja bila da ovo zameni razbijeni FRA ali to nisu uspeli, ono što je drugi problem je da je bolje da su ta sredstva sluzila da se podstakne lokalno preduzetništvo i samožapošljavanje ali to se nije uklapalo i izborne kampanje koje se zasnivaju na megalomaniji i ogromnim stvarima
Ове “швабе” макар послују по Закону. Ко је имао ту несрећу да ради код Чачанских приватника зна шта значи 250+ радних сати месечно, где се не плаћа прековремени или се плаћа без увећања од 26%; где се ради и суботом и недељом и празницима, где минималац иде на рачун, а остало на руке, где су услово рада и безбедност на нули; где се емулзије, уља и друге хемикалије изливају у Мораву; где газде возе Мајбахе, а раја грца, где се отупуштаји труднице и мајке и где те на разговору питају планираш ли децу, где су газде поистоветиле капитализам за феудализмом, итд. Само себи не ваљамо, нису нам “Швабе” криве.
Ljudi moji, gde vam je načelnik lera!?
On je najzaslužniji što je švaba dobio svoju ulicu!
Zato je i nagrađen džabalesku klopom kadgod i gdegod mu se navrne!
Ipak je on to zaslužio!
Zanima me kakve su pocetne plate u tim firmama?
Ovaj termin se pežorativno koristi za opisivanje privrednog modela u kojem se u zemlji ne razvijaju nove tehnologije, već se vrši samo finalno sklapanje (šrafljenje) gotovih komponenti uvezenih iz inostranstva ili se na masinama prave metalno-gumeni delovi(vorverk) ili limeni odpresci (PWO).
Karakteristika je Niska dodata vrednost, oslanjanje na jeftinu radnu snagu i jednostavne operacije poput „motanja kablova“ ili sklapanja delova ili preserska izrada limenih odpresaka.
Država subvencioniše jednostavne manuelne poslove umesto visokotehnološkog razvoja.
Rizik od odlaska: Postoji fenomen „investitora na raskršću“ jer kompanije često zatvaraju pogone čim isteknu ugovorne obaveze o subvencijama, ostavljajući hiljade radnika bez posla, što stvara novi teret za budžet kroz socijalna davanja.
Plate često ostaju na nivou minimalca ili tek neznatno iznad njega.
Subvencionisane strane firme mogu „istisnuti“ domaće privatnike jer veštački snižavaju cenu rada ili privlače radnu snagu isključivo na osnovu državnog novca, bez dugoročne održivosti.
Fabrike koje su dosle u Cacak nisu poslodavci koji dolaze da bi nas usrećili, već da bi nas jeftino platili.
Najgore prodju visoko obrazovani domaci kadrovi.
Gramatolomija druže, ja lično mislim da su uslovi kod naših privatnika puno lošiji nego u stranim kompanijama. Logično je da Nemci, Italijani ili neki drugi stranci neće davati plate od 2 ili 3000 evra, zašto bi onda dolazili ovde, ostali bi u svojoj državi. Naši privatnici isto rade, gledaju da zakinu radniku gde god mogu. Ove žene što rade po ovim super-marketima imaju po 2 dana slobodno u mesecu i samo dve sedmice odmora u godini iako je zakonom propisano minimum 20 radnih dana, imaju plate oko 70 000 din. i ako rade subotam, nedeljom, praznicima i ništa im se ne plaća prekovremeni rad. Kod stranaca je truli kapitalizam, kod naših privatnika je robovlasništvo. Da ne navodim sad imena naših firmi (neće objaviti) gde radnicima lome kičmu i dušu za 70-80 000 dinara. Reci mi ime jednog čačanskog privrednika gde radici idu sa voljom i elanom na posao. Ponašaju se prema radicima kao prema stoci, retki su naši privrednici, mogu se narrojati na prste, koji cene svoje radike. Strane firme ne daju neke plate ali bar prave konkurencij našim privatnicima koji moraju da podignu plate da ne bi ostali bez radnika.
Sta je sa VELTEX,bio žvalavi,Brnabić na otvaranju,zasto se ne uradi revizija ugovora,sta je potpisano,a sta uradjeno?Robija za sve odgovorne,a ne udar na državu
Kaže bice zaposleno 80% visoko obrazovanih radnika u PWO na stancovanju plekanih delova , pa gde im je toliko masinaca i drugih visokoškolskih obrazovanih. Tamo možeš da radiš i sa šumarskom školom na mestu inženjera . Netreba nikakve stručnosti jer nemaš šta da izmišljaš . Treba samo da isporučis nemcima plekane delove , da umes da brojiš i vodiš evidenciju. Naravno i da teras radnike da rade.
Tako reci prepisano iz Vorverka, „Arbeit macht frei“ kao sto neko u komentaru već napisa ili prevedeno ,,Rad oslobađa,,, ili donosi tu platu malo veću od minimalca preko potrebnu radničkim porodicama a nemcima podsmješljivo mali iznos plate. Vorverk ili PWO odlučite sami.
Bolje posadite hektar maline ili stenlejke bar ćete biti na svome.
Ako su hteli da se bave stancerajem ovi iz PWO mogli su da dodju i u Slobodu ima presa na pretek Pa stancuj pleh . Ostale prese od civila sto su pravili sporete.
Pa nisu nemci ludi da dovuku neku ozbiljnu tehnologiju već samo traže jeftinog radnika.
Nemaju preča posla nego da se maju za neradnicima i zaostalom tehnologijom i sistemom.
Pa visi nivo proizvodnje je u nekadasnjem FAD-u u G.Milanovcu nego u Vorverku nalivanje gume, a da ne pricamo o stancerajskim delovima u PWO . Mi i jesmo industrijska kolonija nemacke auto industrije. Konponentasi ali sa najnizim nivoom slozenosti.
U Forverku direktor Kopricžvica koji je iz Kragujevca dovlači radnike iz Kg i daje im po 20000 rsd putnih troskovi a svi su prijavljeni preko agencije koju drzi njegova žena. Čačak je opet izigra sa ovim ljudima koji su na čelu Pwo i Worverk.
Traži se rad da se isporuče delovi u Njemačku . I u Vorverku i u PWO se radi o auto djelovima najniže proizvodne složenosti tj. Gumeno-metalni (U Vorverku) i stancerajski delovi (u PWO) . Stručnost visoko obrazovnih kadrova je totalno nebitna, a radnika tek još i vise . Možeš raditi inženjerske poslove iz metalske obrade materijala , i sa drvno-prerađivačkim naobrazovanjem . To govori koliko smo nisko pali kao ,, industrija, sada bukvalno kolonija proizvodno najnižeg stupnja složenosti .
Pa i ono sto je ostalo od domaće industrije bilo veće bilo manje , ima svoj licno razvijani proizvod. Ima svoj Razvoj za razliku od PWO i Vorverka gde treba samo da isporuče ,,tehnološki proste delove,, dobijene sa njemačkih tu instaliranih presa. DNO – DNA za svakog iole naobrazovanog inženjera , a za radnike šansa da zaradi platu veličine minimalca. Sramno za sve nas , a posebno za one koji treba da razumeju potrebu za domaćom proizvodnom industrijom i za domaćim tehnološkom razvoju.
Sve što sam obećao,ispuniću do negde 2095 god.
Plate jadne, botovima super jer za bolje nisu, obrazovani i dalje samo preko, nema ovde leba za misleće. Komentari sendvič izdajnika dokazuju.
E, Srbi, služite Švabe…