Strah, ucene, otkupna cena mleka od 30 dinara, a zatim i prekid otkupa od strane mlekare

Nakon što je otkupna cena mleka spala i na 30 dinara po litru, mnogi proizvođači mleka u okolini Kraljeva nalaze se u bezizlaznoj situaciji. U nekim pomoravskim stočarskim selima, broj grla je i više nego prepolovljen, a prema rečima poljoprivrednika koji su nas kontaktrirali, nakon decembarskog protesta proizvođača mleka  u centru Kraljeva, oni ,,najglasniji“ trpe pritiske i sankcije zbog ,,neposlušnosti“.

Jedan od njih je, Miloš Sretović iz sela Miločaj, otac četiri devojčice,  kojem je nedavno mlekara sa kojom je sarađivao otkazala otkup mleka zbog, kako pretpostavlja, objava na društvenim mrežama.

– Od 14. januara mi je zvanično ukinut otkup jer sam kada je cena mleka spala na 35 dinara objavio javno obračun. Rečeno mi je da je navodno razlog to da se ,,lomi“ kamion, jer je kuća malo udaljena od drugih proizvođača. To mi je rečeno preko telefona, kada sam pozvao vlasnika da pitam šta je razlog. Jasno je da je sve smišljeno. Ali, ne kajem se. Opet bih isto uradio – objašnjava Miloš.

Situacija je, kaže, iz godinu u godinu sve gora, a sve dok se ne prekine sa uvozom i mizernim cenima otkupa, srpski seljak će biti na ivici egzistencije.

– Sa 40 na 35 dinara je spala otkupna cena mleka kada je meni prekinut otkup. Od tada, za nepunih mesec dana, i ostalim proizviđačima  spala otkupn cena na 30 dinara. Sa cenom od 30 dinara po litru seljak zasigurno ne može da opstane, a kamoli da zaradi neku crkavicu. Kada sam ulazio u svet mlekarstva situacija nije bila idealna, ali je bila znatno bolja. Iz godine u godinu, kako je ova vlast napredovala, tako smi mi seljaci nazadovali, a napredovali su samo oni koji su se odlučili da po svaku cenu budu uz vlast. U početku sam imao nadu da će da bude bolje. Badava su sve premije i subvenicije kada cena nije korektna i kada odbijaju prekinu sa uvozom. I mlekari su ucenjeni maksimalno, ali njihova je krivica što pristaju da igraju tu igru i ne pobune se – specijalno za naš portal, navodi proizvođač mleka.

Glavni problem Miloš vidi u strahu seljaka, jer je koliko god bio ponižen, prosečan je seljak navikao da ćuti ,,jer može da bude gore“. Pritisci ,,sa vrha“ su, kaže,  sve jači, što se jasno vidi na protestima poljoprivrednika kada samo oni retki i najhrabriji smeju da se pojave i dovezu traktore.

– Naša najveća muka je sadašnja vlast i to svaki seljak mora otvoreno da prizna kako bismo se izborili sa ovom pošasti. Seljaci su mnogo preplašeni. Samo mali broj sme da izađe na ulicu i ukaže na nepravdu. Dokle god budemo ćutali, neće nam biti bolje. Trpimo velike pritiske na milion načina, od ,,poseta“  Bezbednosno informativne agencije, pretnji  otkazom otkupa, subvencijama. Plašljivog čoveka je lako uceniti. Ucenjuju i vlasnike mlekara, da se razumemo, ali sami su krivi kada su prisali da igraju tu igru. Trenutno ima oko milion i po aktivnih seljaka, dovoljno je da jedna trećina izađe sa jasnim zahtevima i da se cela Srbija ,,digne na noge“ – smatra on.

U prilog tome, kako tvrdi Miloš, govori i podatak da i oni proizvođači mleka koji se unazad nekoliko generacija bave ovim poslom, odustaju od poljoprivrede, jer ne vide izlaz iz problema koji se nagomilavaju.

– Trenutno imam tri krave, tri junice, a nekada je taj broj bio mnogo veći. Slična situacija je sa mnogima. Uzmimo za primer, pre tri-četiri godine kada je počela izgradnja auto- puta i oduzeta zemlja seljacima u Miločajskoj adi, bilo je oko 1.000 grla, a sada ima jedva 350. Selo Mrsać ima više krava nego ceo potez od Sirče do Tavnika. Iz godine u godinu biće sve gore, a kao jedino rešenje vidim da se konačno  udružimo i izađemo svi na ulicu u cilju ispunjenja svih zahteva – zaključuje proizvođač mleka iz Miločaja.

Miloševa priča je samo jedna od sudbina mnogih proizvođača mleka u pomoravskim selima, ali je on jedan od retkih koji je imao hrabrosti da javno ukaže na svakodnevnu borbu s vetrenjačama. Da pomognemo srpskom seljaku nemamo puno načina, osim da proizvode poput mleka, sira, kajmaka, jaja, voća i povrća, kupujemo direktno od njih. Osim što da unosimo zdravije proizvode, činimo i mali doprinos da se srpska sela zauvek ne ugase.

_______________________________________________________