Kraljevo pod bombama- Dan kada je pre 27 godina strah postao stvarnost

Na današnji dan, 24. marta 1999. godine, počelo je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, kada je NATO intervencija usledila posle neuspešnih pregovora o rešenju  situacije na Kosovu, vođenih u Rambijeu i Parizu.  Prema dostupnim podacima, tokom tromesečne agresije, stradalo je najmanje 1.008 vojnika, dok je broj poginulih  civila i dalje nepoznat.

Jedan od gradova koji je pretrpeo velike gubitke svakako je Kraljevo koji je izgubio  najmanje 41 stanovnika (ne postoji jedan zvaničan podatak) i  tokom 172 vazdušna napada, bio na meti tokom 54 dana tokom trajanja akcije.

Najveći broj stradalih imao je  manje od 30 godina. U toku tri meseca  NATO agresije teže su povređena 37 civila, a više od 1.750 vojnih i civilnih objekata je uništeno.

Tokom bombardovanja  celog Raškog okruga, prema zvaničnim podacima,  ukupno 105 građana je povređeno,  a 12 je kasnije preminulo od posledica ranjavanja.  Prema aktuelnim podacima,  oštećeno ili srušeno je oko  2.500 kuća, 1.200 stanova, 12 škola, sedam zdravstvenih stanica, kao i dva  vrtića. Srušeno je 20 drumskih i železničkim mostava, uglavnom duž Ibarske klisure, kada su mnoga sela ,,odsečena“ od sveta.

Bombardovanje Kraljeva usledilo je odmah po proglašenju NATO agresije,  napadom na Vojni aerodrom u Lađevcima,  24. marta  u 19 časova i 55 minuta.  Od tada, mete su bili, pretežno, vojni objekti poput Kasarne ,,Jovo Kursula“ u Jarčujku i Kasarne u Ribnici, a kasnije su usledili napadi na saobraćajnice i civilne objekte. Tog 24. marta,  ljudi su izašli iz kuća shvativši da je počeo novi, dugi osećaj straha i neizvesnosti. Sledeće nedelje, gotovo svaki dan je doneo nove udare na vojni aerodrom, kasarne i obližnja sela.

Učestalo su gađana mesta Bogutovac, Vitanovac, Ratina, Mrsać i Cvetke. Posebno su bili teški prvi dani aprila, kada su udari bili gotovo svakodnevni što je dovelo i do prvih civilnih žrtava u Kraljevu.

Tih dana građani masovno počinju da odlaze u skloništa. Nakon toga, usledio je još jedan posebno težak period, od 27. do 30. aprila, sa jakim udarima, gde su vesti o novim pogibijama mladih vojnika, svakoga jutra,  odjekivale gradom na Ibru. Sredina maja, pak, obeležila je najteže napade na civilne objekte.

Projektili su  svakodnevno završavali pored kuća i zgrada, a crni dim se nadvio nad gradom.
Samo 13 lica  povređeno je u selu Vitanovac, među kojima i devojčica od sedam godina koja je izgubila nogu. U naselju Žarče povređeno je sedam lica, među kojima je još jedna devojčica izgubila nogu.

U opštini Kraljevo (tada Kraljevo nije imalo status grada), u naseljima ko što su Sovljak,  Samaila, Cvetke, Jarčujak i Vitanovac registrovane su povrede više civila. U svim tim mestima, povređeni su muškarci,  žene i deca- i to ne samo od direktnih udara, već i prilikom kolateralnih posledica eksplozija u neposrednoj blizini naselja i puteva.

Posebno je bilo teško, kažu, jer ljudi ni u jednom trenutku nisu znali šta je meta, budući da za pojedine civilne objekte nikada nije ustanovljen razlog bombardovanja.  Veliki broj mladih Kraljevčana bio je mobilisan i ,,poslat“ na Kosovo, pa su  njihove porodice, osim straha od detonacija, imali i strah za muške članove,  od kojih se mnogi, nažalost,  nikada  nisu vratili sa ratišta.

________________________________________________________________