Мирна светлост непролазног

Роман „Мирна светлост непролазног” завичајног аутора Душка Јевтовића представљен је 16. јуна у дворишту Библиотеке. О делу које промишља на тему одрастања, унутрашњег преображаја човека, вере, љубави, одговорности и слободе говорили су аутор Јевтовић и проф. Владимир Димитријевић, док је програм водила Тијана Бежанић.

У роману објављеном 2021. године у ауторском суиздаваштву са Атељеом Јуреш, преплићу се сећања, духовна преиспитивања и есејистичка проза, па га је тешко жанровски одредити. Кроз четрдесет поглавља Јевтовић гради унутрашњу хронику сопственог искуства, од детињства до зрелих година.

Током представљања аутор је читао одломке, говорио о природи свог стваралаштва и настанку дела. Истакао је да у књизи нема фикције у класичном смислу, већ је текст заснован на сећањима која су навирала и повезивала се у целину. У роману се спомињу бројна књижевна дела и аутори који су обликовали његов стваралачки пут, а издваја се утицај Маркесовог романа „Сто година самоће”.

– На почетку Маркесове књиге главни лик пуковник Аурелијано Буендија стоји пред стројем за стрељање. Када сам читао ту књигу родила ми се мисао да је живот заправо стајање пред стројем за стрељање када ће нас излечити спасоносна снага опасности – казао је Јевтовић.

Говорећи о књизи, проф. Владимир Димитријевић је истакао да Јевтовићево дело отвара једно од кључних питања људског постојања. Он је цитирао реченицу „Сви знају да ће умрети, али нико у то не верује”, наглашавајући да управо тај егзистенцијални парадокс стоји у средишту романа. Он је додао да се дело може читати као аутобиографска, лирска, медитативна или билдунгс проза, уз оцену да је реч о књижевности која има исцелитељски карактер и која се не мири са смрћу.

– Јефтовић пише оно што је истинска књижевност, а истинска књижевност је немирење са смрћу – закључио је Димитријевић.

Душко Јевтовић је најавио да ће ускоро изаћи и његова нова књига, овога пута поетска. Најавио је, између осталог, да ће песме имати коментаре, тј. пратеће текстове, својеврсна „прикљученија”, наглашавајући да и у том новом рукопису наставља дијалог између личног искуства из младости и зрелог доба, великог читалачког искуства и унутрашњег промишљања.

Текст: Марија Радуловић

Фотографије: Александар Вукајловић

______________________________________________________________