Хорор приче као трагови невидљивог

У четвртак, 11. јуна, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у Чачку угостила је Владимира Читлучанина поводом промоције његовог хорор циклуса „Формидо”. Програм је водила библиотекарка Душица Брковић, а вече је отворено речима Бертранда Расела о снази мисли да мења свет остављајући читаоцима могућност да сами процене где се завршава наука, а почиње натприродно.

„Формидо” није роман у традиционалном смислу, него циклус од десет тематски повезаних прича које срастају у јединствену целину. Наслов потиче од латинске речи за исконски страх, зло, сабласт и језу. Аутор је за теоријско упориште одабрао Јунгово схватање да паранормалне појаве нису у супротности са природним законима, него сведоче о томе да их још увек нисмо у потпуности разумели.

Приповедач свесно одступа од хорор традиције засноване на фикцији и предвидљивим конвенцијама жанра. Читлучанин се уместо тога окренуо аутентичној грађи, тј. исповестима конкретних људи из различитих крајева Србије и региона, прикупљаним током више од осамнаест година теренских путовања. Ту грађу уобличио је у прозу намерно блиску говорном исказу, жртвујући, како је сам напоменуо, строго књижевни стил у корист читљивости и доступности широј публици.

Значајан квалитет овог хорор циклуса лежи у његовом регионалном распону. Приче покривају источну Србију с влашким магијским наслеђем, Санџак с израженим религијским контекстом, централну Србију с патријархалним обичајима, као и урбаније средине Београда и Војводине.

Уврштене су и приче из дијаспоре, из Аустралије и Филипина, које сведоче о томе како фолклорно наслеђе мигрира, трансформише се и наставља да живи у новим срединама. Тај мозаик аутор је свесно конципирао као својеврсну акумулацију колективног страха свих народа и култура које су кроз ове просторе пролазиле и на њима остављале трагове.

Посебно место у програму припало је причи „Бели цвет”, насталој на основу исповести коју је аутор у Чачку забележио још 2006. године. Прича тематизује последице нарушавања погребних обичаја и одсуства помирења са преминулим, а у средишту је питање које остаје отворено: да ли су ноћне море и привиђења израз субјективног осећаја кривице и психосоматских процеса, или нечег што превазилази рационално објашњење.

Владимир Читлучанин рођен је 1983. године у Краљеву. По образовању је магистар економије, а запослен је у банкарском сектору. „Формидо” је његова трећа књига, претходно је објавио двојезичну збирку поезије „Између реалног и идеалног” и сатиричну прозу „Прсʼ и чекић”.

Аутор је истакао да му холистички приступ грађи и истраживачки дух представљају константу у раду, а да је управо спој рационалног и отвореног ума омогућио да прикупљеним исповестима приступи без унапред задатих закључака. „Потрудите се да будете главни лик у свом животу и да победи оно добро, односно најбоља верзија вас самих”, поручио је аутор.

Текст: Марина Белић

Фотографије: Никола Пеулић

_______________________________________________________