Маргина као простор слободе и аутентичности

У оквиру пратећег програма Фестивала Прича, у петак, 12. јуна у Градској библиотеци Чачак представљен је зборник „Записи са маргине”, настао након првог маргиналистичког научно-стручног скупа „Република духа”. Ова публикација окупља ауторе различитих професија који из више углова промишљају о појму маргине као о друштвеном, културном, психолошком или уметничком феномену.

О Зборнику су говорили проф. др Дражен Павлица, рецензент и аутор рада „Маргиналије у одбрану маргине”, Хрвоје Крмпотић, музичар и вокал бенда „Савршени маргиналци”, Игор Митровић из хуманитарне организације „Адра”, као и Петар Јекнић, уредник Зборника и оснивач „Еморацио центра”.

Проф. др Дражен Павлица је истакао да маргина није само позиција изван центра друштвених токова, већ и динамичан процес у којем је могуће сачувати аутентичност као суштинску вредност стваралаштва. Као примере аутентичног деловања које потиче са маргине издвојио је кантаутора Краља Чачка и Бранка Кукића, оснивача ИК „Градац”. „Аутентичност је битна особина маргине као такве. Она значи да се не одричемо онога штпо значи срж нашег креативног бића”, казао је Павлица додајући да маргина сама по себи није ни алтернатива ни андерграунд, већ простор слободе, и стваралачке и егзистенцијалне.

Хрвоје Крмпотић из бенда „Савршени маргиналци” је рекао да им је учешће у овом програму важно будући да се њихов музички израз заснива на преиспитивању центра и периферије. Он је говорио о аутентичности и енергији као кључним одликама њиховог рада и истакао „Ми глазбу не уводимо у маргинализам, ми маргинализам уводимо у глазбу и из тога се креће даље”.

Игор Митровић је говорио о бескућништву као најекстремнијем облику социјалне искључености, наглашавајући да је реч о проблему који у друштву често остане невидљив. Према његовим речима, значајан број људи који се налази у оваквој ситуацији живи у напуштеним објектима, а међу њима има и младих и жена, док један део има и психијатријска обољења. „Људи који су на маргини нису ту као субјекти социјалне подршке, већ су учитељи друштва”, казао је он описујући их као „урбане монахе” који своја искуства на специфичан начин преображавају и враћају их друштву.

Уредник Зборника Петар Јекнић је у свом излагању представио различите уметничке и зелене праксе које су обухваћене радовима истичући њихов значај у промишљању појма маргине. Он је издвојио монотипије Јелене Стојковић, настале из ликовног израза деце ометене у развоју, затим музичке радионице за децу с аутизмом као и пројекат који кроз концепт био-баште човеку симболично враћа идеју уточишта.

Након тога укратко је објаснио „маргиналистичку вертикалу” по којој се идеје често налазе на маргини свести, а „бука времена” у којем живимо их потискује и отежава њихово препознавање, а поента маргиналистичке вертикале је да вам омогући да кроз идеје идете ка искуству захваљујући коме сазревамо.

Разговор је пратила композиција „Занос маргине” Крешимира Шокеца као музички одјек теме посвећене маргини.

Текст: Марија Радуловић

Фото: Владимир Симић

___________________________________________________________