Somborski glumci na užičkom festivalu podržali zahteve Dijane Hrke

Glumci NP Sombor, nakon izvođenja predstave Izuzeti, kojom je u Užicu počeo 30. Jugoslovenski pozorišni festival – Bez prevoda, podržali su zahteve Dijane Hrke, što je publika u užičkom pozorištu oduševljeno pozdravila.

– Ansambl Narodnog pozorišta Sombor podržava zahteve Dijane Hrke – saopštila je sa scene glumica Ivana V. Jovanović, na šta je publika reagovala velikim aplauzom, ustajanjem i povicima „pumpaj, pumpaj“.

Komad, po tekstu Đorđa Petrovića, koji je režirala Mia Knežević, ukazuje na probleme majki koje tragaju za svojim decom, nestalom pre nekoliko decenija iz naših porodilišta.

Kroz blagi dokumentaristički osvrt na taj problem, koji do danas nije rasvetljen, predstava, rediteljski i glumački ubedljivo i vešto, bez patetike, probematizuje lične tragedije roditelja, posebno majki, kao i njihovu nemoć da se izbore sa sistemskom korupcijom u institucijama.

Rediteljka je objasnia da je, tokom istraživačkog procesa od godinu dana, analizirano mnoštvo ispovesti majki, ali da je nedostajala perspektiva druge strane – iz zdravstva.

– To je i Đorđa i mene stavilo u ozbiljno razmatranje – da li to treba da bude dokumentarna predstava ili fiktivna priča i došli smo do zaključka da dokumentarizam treba da bude parafraziran, kroz fiktivne likove – objasnila je rediteljka.

Ona se osvrnula i na sadašnji trenutak u srpskom društvu i emocije prema Dijani Hrki, majci koja je 1. novembra prošle godine, izgubila sina zajedno sa još 15 ljudi u tragediji u Novom Sadu, koja je štrajkom glađu tražila da se oktriju i kazne krivci za tu tragediju.

– Dijana Hrka, za jedanaest dana štrajka glađu, nijednom nije zaplakala. Majčinska borba i majka sa velikim M, koja traži pravdu za svoje dete jeste  antička razmera lične drame, ali ona može da bude dostojanstvena i ne mora da bude patetična – navela je rediteljka Mia Knežević.

Glumac Nemanja Bakić igra mladog lekara koji, na pritiske starijeg, korumpiranog kolege i mentra, biva uvučen u trgovinu bebama i pokušava da se tome odupre, navodi da je tim likom pokušao da pokaže kako dozvoljavamo autoritetima da upravljaju nama.

– Naročito onda kada su ljudi mladi i kada dobiju prvi posao, koliko mogu da padnu pod uticaj ljudi koji su im nadređeni na bilo kom mestu – kazao je glumac.

Užička publika je taj komad, na skali od 1 do 5, ocenila sa 4,52.

Prethodno, u holu pozorišta otvorena je retrospektivna izložba fotografija Radovana Baje Vujovoća, koje su nastale od početka festivala. Izložbu je otvorla  Danijela Dimković profesorka na beogradskom Fakulteu primenjenih umetnosti, navodeći za autora da je „pravi vortuoz“ i dodala da je od početka festivala „uhvatio bitne trenutke i predstavio ono što se dešavalo na sceni“.

Užički glumac Nikola Penezić pročitao je deo iz Simovićevog „Slova o pozrištu“, a festival je otvorila gradonačelnica Užica i predsednica Saveta festivala Jelena Raković Radivojević.

On je istakla da je ta manifestacija ostvarila cilj,„objedinivši kulturni prostor u kome ne postoje prepreke za razumevanje i razmenu najvećih dostignuća u  pozorišnoj umetnosti“.

– Misija umetnosti, koja ne poznaje granice, a posebno teatra, je da povezuje i zbližava ljude u naporu da se podsete najvećih vrednosti koje svako društvo mora da brani. Pozorište je ono idealno mesto za susret sa istinom, jer je ono kao život, sve je u njemu- poručila je gradonačelnica.

Do 22. novembra, kada će će žiri dodeliti nagrade, publika će gledati još pet predava po izboru selektorke Marine Milivojević Mađarev – Ljubavce, Kamerani teatar 55, Sarajevo), Razbijeni krčag (NP Republike Srpske, Banja Luka), Ućutkivanje Sokrata (Bitef teatar Srbija i Centar za kulturu Tivat, Crna Gora), Moje pozorište (autor Boris Liješević,  Atelje 212) i Heroj nacije (Nikšićko pozorište, Crna Gora).

N užičkom festivalu, čiji je ovogodišnji slogan „Gledajmo se u oči!“, po oceni selektora, prikazuju se najboje predstave iz regiona u protekloj sezoni, bez obzira na poreklo autora i teatarski žanr.

Fotografije: Božidar Živanović