Građanski alarm koji više ne može da se ignoriše

U organizaciji Grupe građana „ProBudimo Čačak“ i Otvorene građanske platforme (OGP) „Glas Srbije„, u subotu, 8. maja 2026. godine, održana je javna tribina pod nazivom „Rešenja i izazovi u ekokomunalnoj infrastrukturi„.

Događaj je okupio stručnjake, univerzitetske profesore i lokalne aktiviste koji su kroz dva panela analizirali kritične tačke komunalnog sistema u Srbiji. Centralna tema skupa bila je činjenica da, iako prostorno udaljene, lokalne samouprave dele gotovo identične probleme: od netransparentnog upravljanja otpadom i vodosnabdevanjem, do pretnji ekosistemima usled istražnih rudarskih radnji i koruptivnih modela javno-privatnih partnerstva.

PRVI PANEL: Iskustva lokalnih organizacija

Na tribini su svoje stavove i iskustva izneli: Dr Miroslav Stojanović (UG „Za Kragujevac – Znamo se“), Dr Žarko Todorović (UG „Najbolje za Pirot“), Prof. Edin Zećirović (Građanski pokret Sandžaka), Prof. Mirko Jevtić (GG „Novi ljudi – Topola naša zemlja“) i Stojan Marković (GG „ProBudimo Čačak“).

DRUGI PANEL: Izazovi i prepreke

Govornici su bili: Milenko Jovanović (dipl. meteorolog), Dušan Jakovljević (dipl. inž.) i Dr Bratislav Čeperković (OGP „Glas Srbije“).

ANALIZA LOKALNIH SPECIFIČNOSTI

Pirot: Između deponija i rudarskih bušotina

Dr Žarko Todorović (UG „Najbolje za Pirot“)

O sistemskim problemima i racionalnosti ulaganja: „Primetna je neverovatna pravilnost – sve lokalne samouprave i manji gradovi van Beograda suočavaju se sa gotovo identičnim problemima. Upravo je to bio motiv za osnivanje OGP ‘Glas Srbije’, kako bismo kroz deljenje informacija lakše pronalazili rešenja. U Pirotu imamo specifičnu situaciju: iako postoji regionalna sanitarna deponija, mi i dalje imamo staro smetlište. Ono što nas posebno brine jeste količina novca koja se odliva na sanaciju te deponije. Naš cilj u narednom periodu je da detaljno istražimo da li je taj novac racionalno uložen, naročito jer smo od kolega iz Topole dobili informacije da se u procesima često pojavljuju isti izvođači i nadzorni organi. To zahteva dubinsko istraživanje.“

O turizmu i ekološkoj pretnji: „Moramo se okrenuti održivom turističkom razvoju. Primeri Zlatibora i Kopaonika više nisu turistička mesta, to su prenaseljeni gradovi. Ako želimo strane turiste, moramo čuvati Staru planinu i druge bisere prirode od ‘zlatiborizacije’. Posebno smo zabrinuti zbog planiranih istražnih bušenja na brdu Sarlah, svega kilometar od centra Pirota, kao i u gornjem toku reke Jerme u opštini Dimitrovgrad, gde se planira rudnik bakra i zlata. Ukoliko se to desi, biće zagađen ceo ekosistem reka Jerme i Nišave, sve do Dunava.“

O opstanku sela: „Sela nam odumiru jer nemaju osnovne uslove. Na jednom pravcu od Pirota nema prodavnice 37 kilometara, na drugom, ka Toplom dolu, 32 kilometra. Ljudi donose namirnice rođacima kao u prošlom veku. Predlažemo jednostavan sistem: da građani otvaraju neprofitna udruženja za snabdevanje, a da opština subvencioniše poreze i doprinose radnicima. To je minimalno ulaganje koje bi omogućilo osnovno snabdevanje i život na selu.“

Sandžak: Odbrana Rogozne i građansko dostojanstvo

Prof. Edin Zećirović (Građanski pokret Sandžaka)

O autentičnom predstavljanju i lokalnoj odgovornosti: „Dosta nam je da o nama govore velike političke partije onako kako njima odgovara, kreirajući teme tamo gde ih nema. Mi smo ovde da upoznamo prave, istinske domaćine. U okviru ‘Glasa Srbije’ imamo preko 100 odbornika koji žive sa svojim komšijama i rođacima. Ti ljudi se stide bilo kakve pronevere; oni nose odgovornost koju su preuzeli na izborima sa punim integritetom. Želimo da osnažimo jedni druge i pokažemo da imamo potencijal da probleme rešavamo na nivou Republike, jer su zakoni tako postavljeni da se mnoga kompleksna pitanja ne mogu rešiti samo lokalno.“

O borbi protiv korupcije i zaštiti Rogozne: „Vlast nam pred svake izbore obećava rešenja za probleme koje sama nije rešila decenijama. Mi nastavljamo zajedničku borbu jer kada se čestiti ljudi udruže, pobeda je izvesnija. Želimo da Srbija upozna Novi Pazar i Sandžak u drugačijem svetlu, van ružnih slika koje kreiraju ‘mešetari sa vlasti’ kako bi sakrili svoje korupcionaške metode kojima devastiraju zemlju. Naša poruka je jasna: ‘Ne damo Rogoznu’. Ta planina je zajednička i Bošnjacima i Srbima i svima dobrima ljudima. Ako se ona zagadi, pošten narod će se iseliti sa viševekovnih ognjišta, a mi ćemo izgubiti ljudski potencijal koji se generacijama vaspitavao u čestitosti.“

Pogledajte VIDEO

Topola: Borba protiv štetnih koncesija

Prof. Mirko Jevtić (GG „Novi ljudi – Topola naša zemlja“)

O krizi upravljanja otpadom i štetnim ugovorima: „Ova vlast za 14 godina nije rešila probleme, već je pokvarila i ono što je delimično funkcionisalo. U Topoli je primarni problem komunalni otpad. Navodno smo sanirali nesanitarnu deponiju na insistiranje naše grupe građana, ali sada vlast želi da problem reši preko javno-privatnog partnerstva na 15 godina. To bi građane Topole koštalo 12 miliona evra. Mi smo uspeli da ubedimo odbornike i narod da je to loše i da naše komunalno preduzeće treba samo da se opremi kamionima i kontejnerima kako bi novac ostao u Topoli. Na poslednjoj skupštini, za koncesiju je glasalo samo 8 od 41 odbornika.“

O krizi vodosnabdevanja: „Topola ima višegodišnji problem sa pijaćom vodom. Čim krene leto, mi smo prvi u Srbiji koji uvode restrikcije. Čujemo da su Kragujevac i Topola u planu za priključenje na Rzav, ali se pitamo kako ćemo sve te građane snabdeti bez restrikcija. Brana Svračkovo nam se pominje kao spasonosno rešenje već 8 godina, ali se nikako ne realizuje. Rešavanje problema u jednoj sredini, poput Čačka ili Kragujevca, direktno se reflektuje na nas manje partnere. Samo domaćinskim udruživanjem i saradnjom komšijskih opština možemo pružiti građanima uslugu koju zaslužuju.“

Pogledajte VIDEO

Sistemska degradacija i „kvazistručnjaci“

Dušan Jakovljević, dipl. inž.

O decentralizaciji i srcu grada: „Problemi otpada, otpadnih voda i zagađenja vazduha najviše tište građane, pored ekonomskih pritisaka. Rešenje je u decentralizaciji. Javno komunalno preduzeće mora biti srce grada, odgovorno prema građanima. Ljudi žele da žive u čistom i komfornom i uvek će se odazvati na akcije čišćenja ako vide smisao. Ovo što danas imamo je ‘dolazak đavola po svoje’ – posledica višedecenijskog neadekvatnog pristupa. Nije da institucije ne rade ništa, ali su im mogućnosti skromne, a nedostatak znanja i kadrova je hroničan.“

O gubitku stručnosti i improvizacijama: „Imamo ogroman problem sa ‘memorijskom karticom’ sistema – stalno gubimo znanje, stalno počinjemo od nule. Iskusni ljudi odlaze u penziju i bivaju odbačeni kao da ništa ne znaju. To stvara prostor za kvazistručnjake. To vam je kao da odete kod zubara koji je bio automehaničar, pa vam zub popravlja gedorom 16-icom i čekićem. To se trenutno dešava našoj infrastrukturi. Problemi sa smećem i vazduhom su akumulirani decenijama i zahtevaju struku, a ne improvizaciju.“

Pogledajte VIDEO

Politički i stručni odgovor: Platforma „Glas Srbije“

Dr Bratislav Čeperković (OGP „Glas Srbije“)

O snazi i ciljevima platforme: „Glas Srbije je sada platforma od 25 organizacija sa preko 100.000 glasova i 102 odbornika. Mi se dičimo ljudima sa biografijama i referencama, pravim domaćinima kakve malo koja partija ima. Naš zadatak je da se pripremimo za preuzimanje odgovornosti kroz kvalitetne programe i timski rad. Situacija u Srbiji je linearno devastirana – bilo da pogledate zdravstvo, poljoprivredu ili ekokomunalnu infrastrukturu, matricu problema je ista u svih 170 opština jer se koristi ista, pogrešna metoda vlasti.“

O potrebi za promenom i stručnom savetu: „Vlast se ne ustručava da pravi milionske štete budžetima, kao što smo čuli na primerima Pirota i Topole. Međutim, mi imamo pobunjeno društvo, studente i građane koji traže promene. Naša platforma omogućava povezivanje iskusnih građanskih grupa koje koriste naš stručni savet od preko 70 univerzitetskih profesora. Moramo odgovoriti strukom i trajnim rešenjima, a ne politikanstvom i podelom plena koja nas je dovela do milijardi evra gubitaka i katastrofalnih rezultata koje danas vidimo.“

Pogledajte VIDEO 

 Tribina u Čačku jasno je pokazala da ekokomunalni problemi u Srbiji više nisu samo tehničko ili lokalno pitanje, već prvorazredna politička i etička tema.

Zaključak svih učesnika je jedinstven: korupcija je glavni uzročnik degradacije infrastrukture, a rešenje leži u decentralizaciji, povezivanju lokalnih građanskih grupa i angažovanju istinske struke umesto partijskih kadrova. Model „Glasa Srbije“ nameće se kao platforma koja kroz razmenu iskustava i zajednički nastup može pružiti otpor sistemskom urušavanju životne sredine i komunalnog reda. Odbrana prirodnih resursa, poput Rogozne, Sarlaha ili pijaćih izvorišta, definisana je kao nulti prioritet za opstanak stanovništva na ovim prostorima.

Izvor: Epicentar press

FOTO+VIDEO: Bus Plus produkcija/Epicentar press

____________________________________________________________________