Milijarde za ekologiju – a stanje sve gore: Zahtevamo nezavisnu reviziju ulaganja od 2011.

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je tri javna konkursa ukupne vrednosti više od dve milijarde dinara za projekte zamene i rekonstrukcije kotlarnica, sanaciju nesanitarnih (divljih) deponija i druge lokalne ekološke intervencije. Konkursi su namenjeni gradovima i opštinama, uz poziv da prijave projekte i obezbede sufinansiranje. 

Međutim, kako upozorava Aleksandar Anđelković, docent na Šumarskom fakultetu i odbornik pokreta Kreni-Promeni, najava novih izdvajanja “ne može se posmatrati izolovano”, bez jasnog osvrta na rezultate dosadašnjih ulaganja.

– U periodu od 2011. godine do danas, Srbija je kroz budžetska sredstva, međunarodne donacije i zaduživanja u oblast zaštite životne sredine uložila više milijardi evra. Ipak, stanje na terenu ne pokazuje srazmerne, merljive i trajne rezultate. To ozbiljno dovodi u pitanje način planiranja, sprovođenja i kontrole tih investicija – kaže Anđelković.

Prema njegovim rečima, jedna od oblasti u kojoj se najjasnije vidi raskorak između ulaganja i rezultata jeste upravljanje otpadom.

– Upravljanje otpadom je postalo sistemski neuspeh. I dalje imamo više hiljada divljih deponija i neujednačenu pokrivenost organizovanim sakupljanjem otpada, posebno u ruralnim sredinama – navodi Anđelković.

Posebno problematičan je, dodaje, kabasti i građevinski otpad, jer u velikom broju lokalnih samouprava “ne postoji funkcionalan sistem sakupljanja”, pa završava na nelegalnim odlagalištima, u šumama i rekama.

Reciklaža daleko od evropskog minimuma

Anđelković upozorava i na činjenicu da je stopa reciklaže u Srbiji i dalje drastično niža od evropskih standarda.

– Srbija reciklira oko 15 odsto komunalnog otpada, što je višestruko manje od proseka Evropske unije. Uprkos strategijama i najavama, nije uspostavljen održiv sistem primarne selekcije otpada, a rezultati ulaganja nisu vidljivi u svakodnevnom životu građana – kaže on. 

Otpadne vode: manje od 20% prečišćavanja

Još porazniji su podaci u oblasti upravljanja otpadnim vodama.

– Manje od 20 odsto komunalnih otpadnih voda u Srbiji se prečišćava, a veliki broj naselja nema nijedno postrojenje za prečišćavanje. Posledica je kontinuirano zagađenje reka, što potvrđuju i izveštaji – navodi Anđelković. 

Vazduh: decenijski problem bez suštinskog pomaka

Kvalitet vazduha, ističe, ostaje “decenijski problem bez suštinskog pomaka”, uprkos višegodišnjim programima zamene kotlova i najavljivanoj energetskoj tranziciji.

– Građani u gradovima širom Srbije i dalje žive u realnosti u kojoj se zagađenje ponavlja svake zime. Ako su milioni evra uloženi, gde su merljivi rezultati? – pita Anđelković.

“Gde su nam rezultati?”

Zbog svega navedenog, Anđelković ocenjuje da nova izdvajanja, bez prethodne analize, predstavljaju “nastavak loše prakse”.

– Najava novih izdvajanja bez javne, detaljne i proverljive analize prethodnih ulaganja ne predstavlja rešenje, već nastavak politike u kojoj se novac troši bez jasne odgovornosti i merljivih ciljeva – kaže on.

Zahtev: nezavisna revizija ulaganja od 2011. godine

Kreni-Promeni traži, poručuje Anđelković, da se pre novih ulaganja uradi javna i nezavisna revizija dosadašnjih projekata.

– Zahtevamo javni i nezavisni revizorski pregled svih ulaganja u zaštitu životne sredine od 2011. godine, objavljivanje konkretnih pokazatelja učinka – a ne samo iznosa potrošenog novca – i jasne mehanizme kontrole i odgovornosti za projekte koji nisu dali rezultate – naglašava.

Zaključuje da bez toga “nova izdvajanja nisu garancija poboljšanja”, već rizik da se nastavi praksa u kojoj se, kako kaže, “građani zadužuju, a životna sredina ostaje zapuštena”.

_______________________________________________________________________