Volonteri sa svih meridijana koji su dali ,,dušu” Magliču i oživeli ovaj kraj

Podno tvrđave Maglič, na pašnjaku iznad Ibra, prostire se nesvakidašnji prijateljski kamp Magličgrad, koji posetioce ne ostavlja ravnodušnim, posebno iz razloga jer su za njegovo postojanje zaslužni volonteri sa svih meridijana koji su u Srbiju došli kako bi oživeli ovdašnje istorijsko nasleđe.

Udruženim snagama brinu o ovom nesvakidašnjem mestu. Očistili su višedecinijski otpad duž Ibarske magistrale, uredili prostor oko tvrđave, čak su i postavili skelu koja besplatno prevozi goste s jedne na drugu stranu reke. Bez pomoći institucija, na do skora zapuštenom prostoru, napravili su sopstveni mali eko sistem u kojem se, kako bi pomogli meštanima, prodaju i domaći proizvodi iz okoline.

Od 2024. godine, organizatori su i popularnog muzičkog festivala elektronske muzike Undergrad fest, koji je zbog nepristupačnosti lokacije, ambijenta, ali i druželjubivosti volontera iz godinu u godinu sve brojniji.

Srednjovekovni grad Maglič, nebrigom države, godinama je bio tih i pomalo zaboravljen, ali su mu novi život vratili ljudi koje povezuje ista stvar – ljubav prema istoriji, prirodi i muzici.  Grupa entuzijazista i volontera iz različitih krajeva sveta, na čelu sa Milošem Sretenovićem i njegovom suprugom Hanom, pre tri godine, okupila se oko ideje da posle dugogodišnjeg mraka ,,oživi“ ovo mesto na najednostavniji način. Do sada preko 240 volontera iz svih krajeva sveta prošlo je kroz kamp.

Zajedno su sređivali zapuštene staze, očistili tone smeća duž Ibarske magistrale, postavili oznake do važnih lokaliteta, uredili prilaz vodopadu i prostor oko tvrđave, sproveli čak i skelu koja parnim satima, 365 dana u godini, prevozi besplatno posetioce s jedne na drugu obalu Ibra.

,,Dušu” ovom kampu daju njegovi domaćini, volonteri entuzijazisti, uvek otvoreni, srdačni, spremnni za razgovor, koji, ponosno ističu,  posetioce dočekuju kao prijatelje, a ne kao prolazne goste. U Magličgradu  Sve deluje spontano i kao da je vreme stalo,  ali upravo u tome leži šarm ovog mesta- ništa nije preterano ,,ispeglano“, već prirodno uklopljeno u ambijent.

Tokom godina ovde su boravili volonteri iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Holadnije, Španije, Urugvaja, Kolumbije, Argentine… Neki su ostajali samo nekoliko dana, dok su drugi na Magliču provodili čitava leta, pa i godine. Među njima ima studenata, umetnika, putnika, fotografa, ljudi ,,u godinama” koji su odlučili da na neki način naprave ,,pauzu” od gradske svakodnevnice.

Za vreme našeg boravka upoznali smo simpatičnog volontera Dijega iz Urugvaja, koji se, kaže, toliko zaljubio u prirodu i Srbiju, da se nakon provedenog leta u Magliču, ponovo vratio na mesto koje ga je fascinaralo. Zadužen je za prevoz gostiju skelom i ,,radno vreme” mu je pet sati, pet dana u nedelji.  Srpski jezik mu pravi manje poteškoće, ali, energija među ljudima je toliko dobra da se ponekad, tvrdi, razumeju i samo osmehom.

Za dobru muziku i atmosferu zadužen je volonter Rodrigo, takođe iz Latinske Amerike, dok nas je ljubazno kroz kamp sproveo Han iz Engelske. Ovde je tek tri nedelje, prvi put je u Srbiji i već se, kaže, odomaćio i probao rakiju. Za ukusnu trpezu zadužena je Hana, Miloševa supruga koja je zbog ljubavi napustila London. Srpski i dalje uči, a podno srednjovekovne tvrđave je, kaže, pronašla svoj mir. Kolumbijac Nikola, verovatno najpoznatiji volonter i stanovnik Magliča, trenutno je na studijama i Novom Sadu, ali se, kažu, uskoro vraća.

Prema rečima Miloša,  ,,idejnog tvorca” kampa, ideja za ovo neobično mesto rodila se iz želje da se u  ,,brzom“ vremenu  sruše sve predrasude i generacijski stereotipi i da se različiti mladi ljudi i bar na trenutak ,,vrate“ prirodi, kao i da se ovaj kraj posle viševekovnog mraka ,,oživi” kroz neku novu energiju.

– Sada kada ,,vratim film”, shvatim koliko smo zaista krenuli od nule. Tražili smo način da se povučemo u prirodu, a opet da uradimo i nešto društveno korisno. Do sada je kroz kamp prošlo 240 volontera iz svih krajeva sveta koji su pomogli da se uredi prostor, očisti smeće i ugoste ljudi. ,,Fidbek” od naroda je ono što nas održava. Entuzijazam sam od sebe nije dovoljan, potrebno je i nešto novca, sreće, ali i pravih ljudi. Maglič je nekada bio prostor gde se nalazila velika srednkovekovna tržnica, tako da je naša ideja i da se proizvodi otkupljuju od ljudi iz okolinih sela i prodaju na ovom mestu. Imamo domaće sireve, kajmak, jaja, ćevape – objašnjava Miloš.

Ambijent dodatno oživljavaju životinje koje slobodno šetaju, od pasa i mačaka do konja i magaraca koji su postali deo svakodnevnog života u kampu. Hrana je, uglavnom, domaća i priprema se na licu mesta – često na otvorenom, uz vatru, u improvizovanoj kuhinji.

– I ja sam bio volonter po sličnim kampovima u Latinskoj Americi i video sam da to funkcioniše. Ideja je bila da se pronađu ljudi koji žele da pomognu, da rade 5 sati 5 dana u nedelji. Vremenom, mnogima se dopao ovaj način života pa su poželeli da ostanu ovde. Sada smo ,,porasli”, imamo i nekoliko ,,pravih“ zaposlenih, ali volonteri i dalje čine ,,dušu” kampa. Kako se pređe skelom ovamo, oseća se opuštenost među ljudima i poštovanje. Trudimo da ovo bude mesto gde apsolutno ništa neće značiti ko je odakle ili čime se bavi. Svi se prihvataju i vole baš onakvima kakvi jesu, bez maske – naglašava on.

Pre dve godine, s izuzetno malo novčanih sredstava, došao je i na ideju da se na ovom mestu organizuje i muzički festival. Undergrad fest nastao je kao velika žurka prijatelja, koja se iz godinu u godinu širila. Ove godine, dolazak su najavili neki od najpoznazijih izvođača u regionu, što i ne čudi budući da je lokacija festivala, podno srednjoverkovne tvrđave na koju se dolazi skelom, jedna od najautentičnijih u ovom delu Evrope.

– Ideja za festival rodila se sasvim slučajno, a krenuli smo s izuzetno malim budžetom. Festival na nedostupnoj lokaciji, uovičenoj rekom i planinom s svih strana koje posmatra srednjovekovma tvrđava je sam po sebi unikatan. Ove godine, odlučili smo da dodatno oživimo mesto i da ,,dovučemo” veliki broj ljudi baš za prvomajske praznike i ponudimo nešto drugačije u ovom delu Srbije. Za razliku od prethodnih festivala koje smo organizovali, sada smo se malo više bazirali na dnevne aktivnosti, tako da bude zanimljivo celoj porodici. Odlučili smo da napravimo celodnevni festival, gde će u toku dana biti radionice, predstave, koncerti, kao i nešto što spremamo kao iznenađenje, dok će noć biti rezervisana za disco – house žurke. Dolazak su nam potvrdili Kanda Kodža Nebojša, Atran Lili, Del Arno bend, Turbo trans turisti, Ko to tamo vera, White city soul, Luton & Šćepa, Dvica, Tescope, Bam bam kolektiv, Natalee, kao bendovi koje još dodajemo na spisak, navodi Miloš, dok pokazuje na precizno ,,pokošena” prostranstva za koja su zaduženi ljubimci, šetlandski poniji, bosansko-brdski konji i magarci.

Organizacija ovakvog festivala je, objašnjava, sama po sebi specifična i zahtevna, budući da volonteri svu opremu prenose ručno uz pomoć skele i bez mehanizacije što celoj priči daje poseban ,,šmek”.

– Organizacija je specifična jer se sve prenosi ,,ručno“ skelom, kompletna oprema, postavke, hrana, piće. Ali u tome je i magija, jer sve što damo, vrati nam se kroz energiju ljudi. Poseban šarm daju i životnje, koje slobodno trčkararaju. U danima festivala, malo ih ogradimo jer toliko količinu obožavalaca ne mogu da postignu da ,,ispoštuju” – kroz šalu dodaje  Miloš.

Po svemu sudeći, Maglič danas nije samo srednjovekovna tvrđava koja svedoči o istoriji ovog kraja, već i mesto gde se istorija, priroda i ljudi susreću na nesvakidašnji način. Jedno je sigurno, ovde ljudi ne dolaze da vide, već da osete. Bez ,,buke” i velikih reći, rad ovdašnjih volontera pokazuje koliko jedna dobra ideja može da spoji ljude različitih jezika, religija i kultura. Zahvaljujuči njima, Maglič ponovo privlači poglede i podseća da istorija i nasleđe prevazilaze granice i podele.

_________________________________________________________