Prethodni članak
Ratnim huškačima je mesto iza rešetaka
Piše: Ana Ubavić
Želim da na trenutak zastanete i da razmislite. Na današnji dan pre tačno 30 godina počela je Oluja. Žrtve Oluje, žrtve Kravica, žrtve Srebrenice, žrtve Jasenovca, žrtve na Kosovu i albanske i srpske, niko nikada neće moći da vrati. Voljeni i sa jedne i sa druge strane neće biti zaboravljeni. Majke, braća i sestre će za svakim od njih plakati isto. Oni, koji su krivi za te žrtve – nekih više nema. Neki su procesuirani, neki ne. Neki sede u vašim vladama, ne samo našim, nego i u vladama BiH, Hrvatske, Republike Srpske…
Svaku majku bila ona Srpkinja, Bosanka, Albanka, Hrvatica, smrt njenog deteta isto boli. Zato se uzmite u pamet. Ovom narodu je rata dosta, dosta mržnje. Ova bagra na vlasti radi ono za šta je plaćena. Svađaju nas da prikriju pune džepove koje su nakrali, dok je narod ginuo.
Njih ne zanimaju vaše žrtve, koje god da ste vere ili nacije. Njih zanima da nas dan za danom podsećaju na mržnju, ne na tugu. Tuga je rezervisana za običan narod sa svih strana, jer sinovi ove vlasti u rat neće ići bilo da su to Izetbegovići, Vučići, Dačići, Đukanovići ili Dodikovi.
Čak i starije generacije nisu u vojsku išle. Zato se uzmite u pamet, krivci su pojedinci i oni koji su komšije u rat gurali.
Ne dozvolite da vam oni kojima je cilj da sakriju koliko su pokrali novim ratom zamažu oči. Ne može meni biti blizak neko ko zna odakle, no što mi može biti neki Bosanac, Hrvat, Crnogorac i Albanac, ako mi je komšija.
Ovo nije naša borba. Naša je borba za slobodu, naša je borba protiv onih koji mržnju šire jer od nje žive. Naša je borba za zdravo društvo, zdravu hranu, zdravu vodu, zdrav vazduh i zdravu zemlju.
Sve ove vlasti plaćene su da nas svađaju, da prikriju svoje pune džepove i krvave ruke i radi interesa svojih i raznih svetskih sila, kojima mir na Balkanu ne odgovara. Oni stavljaju interes ispred života malog čoveka, mi smo njima kolateralna šteta. Istinski verujem da posle ovoliko godina stradanja mora doći mir i ljubav među dobre ljude, da se razumemo i da korov očistimo.
Juče je Dodik na komemoraciji Oluje grmeo sa bine kako ne želi vladavinu prava. Vučić se svađao, kao i uvek, sam sa sobom, a Porfirije pozivao da ne zaboravimo. Nećemo zaboraviti, dolazi vreme odgovornosti.
Dolazi vreme kad će oni koji su pozivali na mržnju i rat odgovarati. Dolazi vreme kad će oni, koji su se useljavali u nove stanove, dok su deca ginula biti procesuirani.
__________________________________________________________
Bolnica za mentalno obolele poslala pacijente na kolektivni godisnji
Ljudi, imate minimum 500 000 krvoloka u usranoj EU banana državi zvanoj „hrvatska“, i toliko sličnih govana i u Srbiji i u muslimanskoh federaciji.
To je trajno i nasledno oštećenje kognitivnih funkcija kore velikog mozga, ali srećom postoji lek.
Немам речи. Сву ту гамад која није из Србије треба потерати у Аустро-Угарску или у њихове црногорске припиздине и вукојебине.
Gospodjo/ice… Huškanje ljudi jednih na druge je sigurno najodvratniji posao. Ali.. samo time neće se rat započeti. Možda tuča, otimačina, ubistvo….. Za RAT se uslovi stvaraju dugo vremena i ima ih mnogo. Uglavnom je to interes moćnih. Podizvodjači se traže na terenu.
Bojim se da se na uslovima za rat prrmanentno radi. Potrebno je, dakle, raditi na zaštiti od rata. Ali… To je već- POLITIKA!
Haha… iza reṣ̌etaka?! Joṣ̌ da ih hranimo i pojimo naŝim parama? Ako nam je od Turaka ostalo dosta koječega onda da „uzmemo“i nabijanje na kolac! I to tako da crkavaju danima pre nego lipṣ̌u! Zatvor je ipak za ljude…
Auu, bato moj.
Žena piše o zlotvorima koji su svojim zlom milione naterali u mržnju i rat, a u komentarima još veći bolesnici i izopačenici koji bi da proteruju i na kolac nabijaju.
Pa o takvima ko što ste vi upravo žena i piše, imate li mozga!?
Nema nama spasa ….
Ovog udbasa treba vratiti u zavicaj sa sve japankama u kojima je dobauljao u Srbiju. Kad li ce on kod rogonje?
Da li neko zna makar za jednu osobu sa prezimenom Šešelj a da je Srpskog porekla?Ovaj ološ nam je nametnut, sejao je zlo i mržnju i dalje pokušava to da radi … U Pazaru smo pokazali da to više nije moguće … Vreme je da ovakvi odu u istoriju a istorija je najbolji sudija
Као на крају деведесетих година прошлог века, Србија је и данас непомирљиво подељена на два табора – оне који су за председника и оне који су против њега. Као и тада, опозиционо настројени грађани желе само да „он“ оде. Као и тада, опозициони блок је подељен на велики број малих партија са прецењеном идejом о себи и свом значају. Кључна је разлика, за сада, што нема страног фактора који би ујединио и организовао опозицију и финансијски је озбиљније помогао.
Србија је превратом из октобра 2000. платила високу цену тог бинарног политичког приступа у коме ни политика ни програми нису важни – важно је само да „он“ оде. А после … а после ћемо већ видети. А када је „он“ отишао, дошла је коалиција која је свађе и отимање око власти започела већ првог дана, рано, зором. Она је не само додатно руинирала државу, већ је убила и сваку наду у промену. Све кључне малигне политичке бразде су тада заоране, а данас актуелна власт само дубље и боље оре.
Било би трагично да Србија, са искуством какво има, поново утврђује исто градиво. Ако опозиција није у стању да се уједини око питања која су тренутно везана искључиво за изборне услове, како ће онда управљати државом ако једнога дана дође на власт? Како ће изгледати будућа коалициона власт када крену да се деле ресори, јавна предузећа, ове и оне синекуре? Хоће ли морати да се изнова хране нека нова гладна уста жељна ћара? Ко и како гарантује да се неће поновити оно што је већ виђено, или горе?
Opozicija je dirigovana i instruirana od istih centara moci kao i sadasnji rezim, tako da se u politicke „partije“ ne moze imati poverenja.