Stravično vršnjačko nasilje u Kraljevu i borba jedne porodice

Prošlo je mesec dana od kada je trinaestogodišnji Vuk Radivojević doživeo stravično vršnjačko nasilje u centru Kraljeva. Njega su, prema rečima majke Marije, koja je rešila da ,,otvori dušu“ i javno progovori o ovom slučaju, drugari iz škole ,,IV kraljevački bataljon“ tukli, udarali granama, šamarali, terali da u novembru ulazi u ledeni Ibar, dodirivali ga za međunožje, ali i prisiljavali  da  viče u kameru i priča da je autističan i ,,ćaci“.

Jedan od dečaka je sve to snimao mobilnim telefonom. Kako bi ga dodatno zastrašili, držali su ga za ruke i bacali petarde ka njemu. U međuvremenu, Marija je dobila otkaz na poslu jer su, kako kaže, poslodavci procenili da zbog osetljivosti slučaja više nije podobna da obavlja posao prodavca.

Tog 4. novembra, ništa nije ukazivalo da će se život kraljevačke porodice Radivojević promeniti iz korena i da će Vuk, dečak, koji je odličan učenik, mirne naravi sa razvojnom disflazijom i smanjenim kapacitetom pluća postati žrtva nezapamćenog nasilja od strane šestorice dečaka, od kojih neki imaju svega 10 godina. Na svu sreću, da nasilje ode ,,dalje“, sprečili su učenici srednjih škola koji su slučajno prolazili pored Atletskog stadiona, a u slučaj su uključeni policija i Centar za socijalni rad.

Marija Radivojević

– Sve je počelo tako što je nakon treninga sa folklorom otišao da prošeta do keja. Dečaci su igrali ,,Robloks“ igricu koja iziskuje nasilje i on je, kao povučeno dete, odbio da u tome učestvuje što je izazvalo bes kod njih. Ono što me je najviše zabolelo je činjenica da ni u jednom trenutku nije pružao otpor, već je mirno ,,čekao da završe“ sa udarcima, diranjem međunožja i bacanjem petardi. Vuk je povučeno dete, ni u jednom trenutku se nije branio osim kada je pokušao mene da pozove na mobilni. Ali, i u tome su ga sprečili, jer je jedan dečak pokušao biciklom da pređe preko teelfona. Na svu sreću, tuda su prolazili srednjoškolci koji su odmah reagovali i ,,rasterali“ dečake. Neko od njih me je pozvao i brzinom svetlosti sam stigla. Slučaj smo prijavili nadležnim organima i dalje čekamo epilog – objašnjava Marija za Ozon Press.

Kako bi sprečili da ova trauma na njega ostavi trajne posledice, dečak je odmah počeo da pohađa psihologa. Porodica je dobila veliku podršku sugrađana, ali ne i  poslodavca gde je radila majka, pa je ubzo ostala bez posla uz obrazloženje da, kako kaže ,,nije u stanju više da obavlja posao kako treba jer je nepodobna„.

– Budući da sam samohrani roditelj i da stanujemo privatno, naravno da mi je otkaz pao teško u finansijskom smislu. Ali, zahvaljujući dragim ljudima, prijateljima i kumovima, nismo ugroženi. Kada se sve ovo malo smiri i stiša, počeću da tražim drugi posao. Ono što me je posebno u ovom slučaju zabolelo jeste činjenica da sam svoj posao  obavljala časno i da su interes  i ,,ugled“ firme stavljein u prvi plan, a situacija koja je snašla moje dete, sutra može da zadesi bilo čije. Iz tog razloga, nisam želela da ćutim i čekam da sve prođe samo od sebe – naglašava ona.

Marija sa dopisnicom Ozon Pressa

Iako je ovo prvi put da je Vuk žrtva vršnjačke torture, nasilje među decom, pogotovo u gradskim školama, tema je koja je, kako kaže,  već decenijama aktuelna, ali vešto sakrivana.  Sličnu situaaciju imala je sa starijim, sada već punoletnim sinom.

– Oduvek su postojala nasilna deca koja su maltretirala one iole lošijeg materijalnog stanja, povučenije devojčice i dečake. Stariji sin je, svojevremeno, dolazio bos iz škole, sa polomljenim školskim priborom. Nažalost, nije ni prvi, ni poslednji. To je nešto što se dešava i svi ćute i okreću glavu. Na svu sreću, nije doživeo ovako ekstremno nasilje kao Vuk – priseća se Marija.

Prema njenim rečima i pored svih nedaća koje su dečaka snašle u poslednjih mesec dana, uz pomoć porodice, drugara, ali i intenzivnih  terapija sa psihologom, dečak se oseća mnogo bolje, polako se vraća na časove i treninge folklora. Ipak, gorak osećaj u stomaku i posle mesec dana ne prolazi.

– Vuk je, hvala Bogu, znatno bolje, Pre neki dan su nam bili u poseti i drugari iz razreda. Svi su uz njega. Ja sam srećna kada vidim da je on srećan. Iako, sve to na roditelja ostavi posledice i dalje spavam nekim polusnom i mislim se zašto se to baš njemu desilo – dodaje Mariija.

__________________________________________________________