Prethodni članak
Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu: Nagrade i tihi bojkot
Komad „Heroj nacije“ Nikšićkog pozorišta, po tekstu Ivana M. Lalića, u režiji Milana Neškovića, osvojio je čak šest od ukupno devet nagrada na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“, koji je završen u Užicu.
Narodno pozorište Užice Foto: Nenad Kovačević
Utisak je da su se nagradama, a još više njihovom količinom, iznenadili članovi nikšićkog ansambla, koji su veoma glasnim oduševljenjem nagrađivali odluke članova žirija, koji su bili primorani da ih smiruju.
Za razliku od njih, bilo je i onih, posebno među novinarima, koji su iskazali drugu vrstu iznenađenja, pitajući se čime je taj komad zaslužio toliko nagrada.
„Heroj nacije“ Nikšičkog pozorišta, koje je prvi put učestvovalo na užičkom festivalu za proteklih trideset godina, progovara o uticaju medija na živote običnih ljudi, proglašen je za najbolju predstavu.
Iz predstave „Heroj nacije“ Foto: Božidar Živanović
U obrazloženju žirija navodi se da „stilskim i žanrovskim jedinstvom, na klackalici komičkog i tragičkog, dramskog i melodramskog, glumci ujednačenom igrom stvaraju predstavu čiji apsurd publika prepoznaje kao svoj“.
Biljana Keskenović Foto: Nenad Kovačević
Milan Nešković nagrađen je za režiju, glumica iz Sombora Biljana Keskenović za žensku ulogu, a Vesna Sušić za scenografiju u tom komadu.
Stevan Vukotić Foto: Nenad Kovačević
Za naboljeg mladog glumca proglašen je Stevan Vuković, a specijalna nagrada pripala je Vladmiru Gajoviću, takođe, akterima iste predstave.
Nebojša Ilić Foto: Nenad Kovačević
Nagrada za najbolju mušku ulogu pripala je Nebojši Iliću u predstavi „Moje pozorište“, emotivnom i teatarski sofisticiranom autorskom projektu reditelja Borisa Liješevića, nastao u produkciji Ateljea 212.
Vojin Ćetković Foto: Nenad Kovačević
Vojin Ćetković, koji igra u istom komadu, nagrađen je za epizodnu ulogu.
Adisa Vatreš Selimović nagrađena je za kostimografiju u predstavi „Ljubavnice“ Kamernog tetra 55 iz Sarajeva.
Iz predstave „Ljubavnice“ Foto: Božidar Živanović
O nagradama su odlučivali – Branislava Stefanović, rediteljka i predsednica žirija, Miodrag Tabački, scenograf i akademik, i Đorđe Kosić, dramski pisac. Odluke su, tvrde, doneli jednoglasno.
S druge strane, publika je bila drugačijeg mišljenja pa je za najbolji komad proglasila ostvarenje Borisa Liješevića „Moje pozorište“.
Vladan Gajović Foto: Nenad Kovačević
Bez nagrada ostale su predstave: „Izuzeti“ (NP Sombor), „Razbijeni krčag“ (NP Republike Srpske Banja Luka) i „Ućutkivanje Sokrata“ (Bitef teatar i Kulturni centar Tivat).
Milan Nešković, reditelj Foto: Nenad Kovačević
Jedan od najznačajnijih pozorišnih festivala u Srbiji, ove godine suočio se sa nizom problema. Prvi put od njegovog osnivanja, nije ga finansijski podržalo Ministarstvo kulture Srbije, zbog čega je za njegovu organizaciju iz užičkog budžeta izdvojeno više od 9,4 miliona dinara.
Nedavno zamenjeni cug pao na scenu NP Užice, na sreću nema povređenih
Na toj manifestaciji, na kojoj bi trebalo da se prikazuju samo najbolje predstave iz regiona, nastale u prethodnoj pozorišnoj sezoni, po izboru selektorke dr Marine Milivojević Mađarev je, od 17. do 22. novembra, gostovalo šest predstava, odnosno jedna manje, nego što je to uobičajeno.
Osim otkazivanja predstava iz Hrvatske zbog, kako je zvanično objašnjeno, tehnčkih problema, a prema našim saznanjima zbog aktuelne političke krize i protesta u Srbiji, ove godine nije bilo uobičajenog pratećeg programa, niti predstave u čast nagrađenih.
Somborski glumci na užičkom festivalu podržali zahteve Dijane Hrke
Ostaće upamćeno i to da su na festivalu, koji se odvijao pod sloganom „Gledajmo se u oči!“, glumci NP Sombor, a potom i akteri komada „Ućutkivanje Sokrata“ upravo su to učinili – gledali su u oči i publici i aktuelnom režimu.
Sa scene su, nakon predstava, porukama, trasparentom i podignutim krvavim rukama, ukazali na jednu od najdubljih kriza u Srbiji i prizivali slobodu, istinu, poštovanje zakona i ljudskog dostojanstva.
Za razliku od prethodnih godina, kada je pozorišna sala sa oko 550 mesta, iz večeri u veče, bila krcata, ovogodišnji festival nije bio tako posećen.
Taj tih bojkot dela Užičana, koji festival istinski vole i plaćali su ne baš jeftine komplete ulaznica proteklih decenija, poruka je lokalnoj vlasti naprednjaka da se okanu stranačkih kontrola i svojih kadrovskih nameštenja u NP Užice, koje organizuje festival.
Ako „ćaci“ ne znaju kako da reše duboku krizu u tom teatru, koju samo rasplamsavaju, trebalo bi rešenja da prepuste onima koji to znaju i istinski žele da spreče uništenje te pozorišne kuće, nakon njenih 80 godina postojanja i tri decenije festivala, koji opstaju zahvaljujući publici.
______________________________________________________________
Народно позориште у Ужицу протеклих тридесетак година имало је срећу да га води способан менаџер који није никада био у странци. Управо због његових испеха с позориштем којима се Ужице дичило странке су поштеделе до недавно позориште од кадрирања на месту директора. Сада прети велика опасност да ће на то место доћи ћаци, и то неко ко је већ био неуспешан на месту директора јавне установе много мањег обима рада, једноставније структуре радних места и значаја за град. Ако се то деси, суноврат позоришта је сигуран за дуго време.
Е еере срам вас било не налазите Србско наслеђе,избаците ту Тутину екипу потхитно нека буду уметници Југославије у Словенији,Хрватској код својих усташа.ИММО МИСРБСКЕ ОМЛАДИНЕ БОЉЕ И ПАМЕТНИЈЕ И ЧЕПШЕ ОД МЕШАНАЦА ,НЕКА РАДЕ У ЈУГСЛВИЈИ ОВО ЈЕ СРБИЈА.С ВЊРОМ У БОГА СРБИЈА ЗАУВЕК.
Nagrade i tihi bojkot se uklapa u narativ komemoracija pa koncert