Mladi Dis i Esej – rezultati konkursa

Награда „Млади Дис” Ањи Давидовић

На овогодишњи конкурс за награду „Млади Дис” пристигло је 15 рукописа песничких књига.

Стручни жири у саставу Надија Реброња (председница), Дамир Јоцић и Бојан Марковић (чланови), у шири избор уврстио је рукописе: Небо којем недостаје кичма (шифра „Ојлеров идентитет”) аутора Симеона Церовине из Београда, Океан у брдима (шифра „Глосатор са Тасоса’’) аутора Милана Тодоровића из Смедерева, Телетекст (шифра „Чипс’’) аутора Емилије Вучићевић из Горњег Милановца, На обалама времена (шифра „Краковљеви романи’’) ауторке Ање Давидовић из Београда и Наша Матка (шифра „Axis Mundi’’) ауторке Ангелине Животић из Петровца на Млави. Након пажљивијег разматрања, у ужем избору за награду нашла су се три рукописа: Океан у брдима („Глосатор са Тасоса’’), Телетекст („Чипс’’), На обалама времена („Краковљеви романи’’).

Ања Давидовић рођена је 2000. године у Београду. Завршила је смер Српска књижевност и језик са компаратистиком на Филолошком факултету у Београду. Након основних студија, на истом факултету, уписала је мастер академске студије на смеру Српска књижевност. Уређује књижевне часописе. Пише прозу и поезију. Живи и ствара у Београду.

Жири је закључио да треба похвалити сва три рукописа јер указују на квалитет и изразити таленат, али откривају и неке недостатке уобичајене за прве књиге младих песника. Након усаглашавања, једногласна одлука жирија је да награду ,,Млади Дис” за 2025. годину добије песничка збирка На обалама времена под шифром „Краковљеви романи”, ауторке Ање Давидовић.

Награђени рукопис издваја се као зрелији од осталих песничких збирки пристиглих на конкурс. Аутор показује таленат, иновативност и песничку луцидност. Иако је грађен на читалачком искуству, рукопис На обалама времена не алудира директно на своје узоре, већ настоји да истражује нове песничке светове, преиспитујући стварност и савремени тренутак, често и кроз суптилни друштвени ангажман, што је битна особеност ових песама. У вези са овим је критика стварности, која није пренаглашена, већ је, углавном, грађена емпатијски и проистиче из значењских нијанси ликова са маргина, на којима песме почивају.

Најбољи есеј о Дисовом стваралаштву

Седам есеја пристигло је на овогодишњи Конкурс за најбољи есеј о песнику Владиславу Петковићу Дису. Жири у саставу: Милан Алексић (председник), Исидора Ђоловић и Никола Маринковић издвојио је три есеја. Прва награда припада есеју под насловом „Поглед меланхолика: Политизација мистичког у `Утопљеним душама` Владислава Петковића Диса” (шифра: арлекино) аутора Павла Зељића из Липничког Шора, друга награда се додељује есеју под насловом „У туђини: Егзил у ратној лирици Владислава Петковића Диса” (шифра: Аурелијано) аутора Лазара Букумировића из Бреснице код Чачка, а трећу награду је освојио есеј под насловом „Апологија песничком девичанству: Маријански импулс Дисовог мотива `Очи изван сваког зла`” (шифра: 13649) аутора Ђорђа Ђурђевића из Крагујевца.

Жири једногласно сматра да есеј „Поглед меланхолика: Политизација мистичког у `Утопљеним душама` Владислава Петковића Диса” заслужује прву награду јер својим приступом одабраној теми даје шири контекст и показује сопствено тумачење појединих особености Дисове поетике. Аутор своју пажњу усмерава на Дисово стваралачко ослањање на меланхолично искуство и специфичан осврт на егзистенцијалну тематику, веома важну у његовом песништву. Меланхолично искуство песника утиче и на поимање језика и оно бива више окренуто музичком, односно мелодија задобија знатно већу улогу у стварању песама. Аутор у есеју износи став о дубини конфликта између друштвене улоге уметника и његовог самотумачења, или између оног што је уметник по себи и оног што је за себе закључујући како се у Дисовом песништву одвија дезинтеграција предметности и појављује интерес за певањем о огољеној материји која привлачи али и сладострасно ужасава.

Павле Зељић рођен је 14. октобра 2000. године у Липничком Шору. Студент је докторских студија књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Пише поезију и прозу на српском и енглеском језику. Добитник је више награда за поезију и прозу. Песнички и прозни радови су му објављени у бројним часописима, летописима и зборницима. Као добитнику прве награде на конкурсу „Лимске вечери поезије” објављена му је збирка песама Икар и Месија 2019. године, а на конкурсу „Спасоје Пајо Благојевић” (Плужани), као првонаграђеном, објављена му је друга збирка под насловом Спина Мунди. Такође се бави књижевном критиком и превођењем поезије и прозе са енглеског и на енглески језик.

Другопласирани есеј „У туђини: Егзил у ратној лирици Владислава Петковића Диса” доноси поглед на Дисове песме настале током Великог рата и показује специфичности доживљаја изгнанства у којем се идентитет песничког субјекта стално изнова преиспитује и редефинише. У исто време аутор наглашава промене Дисовог песничког поступка и оцртава измене његове поетике које су јасно видљиве упркос релативно малом броју песама насталим у ратним годинама.

Трећа награда се додељује есеју „Апологија песничком девичанству: Маријански импулс Дисовог мотива `Очи изван сваког зла`” у којем аутор анализира Дисово песништво, на првом месту песме „Прва звезда” и „Можда спава” полазећи од претпоставке да се мотиви повезани са Богородицом могу наћи и у песмама које не певају о њој.

И овогодишњи конкурс за најбољи есеј о Дисовом стваралаштву показује да је млади проучаваоци српске књижевности песништво Владислава Петковића Диса препознају као веома важно за савремено српско песништво, као и да се великим књижевним делима тумачење увек може изнова враћати и пронаћи нову потврду њихове класичности.

__________________________________________________________________