Отворена изложба о Бори Станковићу

У Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис” 8. маја отворена је изложба посвећена Борисаву Станковићу, у години када се обележава век и по од његовог рођења. У оквиру манифестације „Дисово пролеће”, међу стиховима и поезијом којима је Библиотека ових дана посвећена, Станковићев прозни свет ушао је као живот који се не намеће, већ прожима.

На отварању изложбе, директорка библиотеке Маријана Лазић истакла је да поставка на сликовит и садржајан начин осветљава живот и дело писца који је, својим аутентичним гласом, дубоко обележио српску књижевност. Подсетила је да је Станковић дао локалном универзално значење и у унутрашњи свет јунака усмерио пажњу модерне прозе, остављајући дело које ни данас не губи снагу ни значај.

Ауторка изложбе Олга Красић Марјановић, дугогодишњи библиотекар Библиотеке града Београда, истакла је податке који се ретко могу чути у школама.

– Када заволите једног писца, онда га не тумачите само документима – рекла је, уводећи публику у свој истраживачки и емотивни пут кроз Станковићев живот.

Посебно је указала на значај Чачанина Синише Пауновића, чији су записи, разговори и књига „Писци изблиза” били драгоцен ослонац у реконструкцији пишчевог света.

– Он је бележио Бору изнутра, како мисли, како осећа, како носи своје дело – нагласила је Красић Марјановић, додајући да без тог живог сведочанства многе нијансе Станковићеве личности не би биле сачуване.

Публику је повела и пут Врања, у Баба Златину сокачку кућу, у мирисе старог југа, у ћилиме, авлије и тишине из којих је изникла једна од најснажнијих књижевних визија. Подсетила је на тежак пишчев живот, детињство које је провео као сироче, чиновничку свакодневицу и унутрашњу напетост која је прожимала његово дело.

– Он је живео један живот, а други сањао – рекла је.

Говорећи о „Коштани”, подсетила је да је драма на почетку доживела неуспех, да би тек после бројних прерада постала класик.

– Време уме да исправи неправде –  додала је. Исто важи и за „Нечисту крв”, роман који је Станковић, одбијан од издавача, објавио сопственим средствима и скраћен, али не и умањен.

У изложбеном простору, уз плакате, рукописе и ретка издања, посебну вредност имају предмети из заоставштине Синише Пауновића. Његова истраживачка страст, како је истакнуто, сачувала је драгоцене трагове о писцу чија је рукописна грађа у великој мери страдала. Међу експонатима се издваја и оригинално писмо Станковића, сведочанство о тешком положају писца који „мора да отвара четворо очи” док ствара.

Ова изложба, како је истакла библиотекар Оливера Недељковић, не говори само о једном писцу, већ о трајању књижевности и њеној способности да надживи време. Дело Боре Станковића не чита се једном, њему се враћа. Јер „тегобна судбина његових јунака дотиче и данас оно најдубље у човековој души”, нагласила је Недељковић, „која можда само на другачији начин, али истом снагом чезне за смислом и испуњеношћу”.

Изложбу „Борисав Станковић 1876–2026” прати и каталог за чији дизајн се побринула Амалија Витезовић. Поставка ће за све заинтересоване посетиоце бити отворена до 25. маја 2026. у Галерији чачанске Библиотеке.

Текст: Марина Белић

Фотографије: Владимир Симић

________________________________________________________