Obrazovanje za održivi razvoj

Еколошко друштво Драгачево  у сарадњи са  Едукативним центром Мина учење из Чачка и Средњом пољопривредном школом са домом ученика “Љубо Мићић“ из Пожеге  је урадило  пројекат “Образовање за одрживи развој“ који је на Конкурсу за избор програма од јавног интереса значајних за предуниверзитетско образовање које реализују удружења у 2025. години  подржало  Министарство просвете Републике Србије.

У реализацији пројекта  “Образовање за одрживи развој“ главна циљна група су просветни радници основних и  средњих школа у Србији, као и друге  заинтересоване организације државног, привредног и цивилног сектора.

У складу са одобреним пројектом организован је  дводневни стручни скуп – саветовање у Гучи  са непосредним  и интернет учешћем преко зум платформе просветних радника из основних и средњих школа као и интернет учешћем просветних радника и других заинтересованих учесника широм Србије.

Првог дана скупа у Гучи је организован Округли сто са актуелним темама у раду основних и средњих школа у Србији и њиховим активности у локалним заједницама на одрживом развоју.

Увод у округли сто – Душан Ивановић

На почетку другог дана скупа, непосредне и интернет учеснике у име организатора скупа, поздравио је Душан Р. Ивановић, председник Извршног одбора Еколошког друштва Драгачево истичући:

– Да за од свог оснивања пре 27 године, Еколошко друштво Драгачево заговара локалну, регионалну и националну сарадњу и партнерство државног, привредног и цивилног сектора за одрживи развој. Реализовани су бројни програми, пројекти и активности у циљу одрживог развоја. Овим пројектом “Образовање за одрживи развој“  желимо да  повезујемо организације и појединце у сарадњи на одрживом развоју  пољопривреде, очувањем старих сорти, семена и раса биљака и животиња, јер ко управља семеном – управља и храном, како би се осигурала прехрамбена сигурност нашег народа и државе.

Културни центар Гуча

– Одрживи развој је једна од најзначајнијих тема савременог образовања, јер обликује свест младих о одговорности према природи, друштву и будућим генерацијама. Његов значај, како у предшколским установама, тако и у основним и средњим школама, огледа се у томе што доприноси развоју критичког мишљења, активног грађанства и компетенција за живот у свету који се брзо мења. Учење о одрживом развоју не треба да буде ограничено на један предмет, већ да прожима све области наставе и свакодневних активности у школама. Истичем првенствено значај пољопривредних, угоститељских и школа за прераду хране које конкретно кроз своје наставне предмете и интердисциплинарни приступ уче будуће генерације како да стварају здраву храну, здраву средину, негују биљке и животиње. Као друштво требало би више пажње да обратимо на значај ових школа у образовном систему Србије, јер здрава храна, здрава вода, здраво земљиште су ресурси који ће изузетно бити тражени у годинама које долазе, као и за сам опстанак човечанства – истакла  је Горица Станојевић из  Едукативног центра Мина учење.

Милорад Домановић, предузеће „Домис“ у Словенији и Србији 

У наставку, другог дана  стручног скупа,  представљене су презентације са разноврсним информацијама, знањима, вештинама и добрим примерима праксе на одрживом развоју:

Презентација Богољуба Лазаревића

• “Одрживи развој кроз планове и програме наставе и учења у подручју рада пољопривреде, производње и прераде хране“ – Богољуб Лазаревић, професор историје  и вишегодишњи саветник у Министарству просвете РС у  Београду
• “Иновативни модели учења – пут ка отворености школа“ – Горица Станојевић, специјалиста за менаџмент у образовању, Едукативни центар Мина учење – Чачак;
• “Иновативна ЕМ технологија за живу земљу и одрживу пољопривреду“ –  Милорад Домановић, предузећа Домис с.п. – Словенија и  Домис тим д.о.о. – Србија;
• “Оздрављење старе сорте кромпира  Драгачевски месечар применом нове технологије  Аеропонике“ –     Проф. др Зоран Броћић, редовни професор Пољопривредног факултета у Земуну;
• “Конзервација старих сорти пољопривредних биљака – значај грађанских иницијатива за одрживи развој и прехрамбену сигурност“ – др Војка Бабић, научни саветник, водећи истраживач у Групи банка гена у Институту за кукуруз Земун Поље;
• “ЛИДЕР програм и Локалне Акционе Групе за одрживи развој села у Србији“
• “Удружење за кромпир Србије – државно – привредно – цивилна сарадња кроз програм Од књиге преко њиве до стола“   –  Душан Р. Ивановић,   ЛАГ  Драгачево – Јелица – Западна Морава и  Удружење за кромпир Србије;
• “Пољопривреда у заштићеним подручјима Србије“ – др  Слађана Шкобић, саветник за заштиту природе у области пољопривреде Завод за заштиту природе Србије – Нови Београд;
• “Како да сачувамо старо и заборављено воће Србије –  одрживи развој“ – др Александра Савић, музејски саветник, ботаничар у Природњачком музеју у Београду;
• “Локалне иницијативе као основ очувања старих сорти“ – др Ивана Радовић, председница Управног одбора Еколошког покрета “Оквир живота“,  асистент са докторатом и виши научни сарадник, Пољопривредни факултет  у Земуну;
• “Сеоски туризам у заштићеним подручјима“ – Наташа Панић,  мастер андрагог, шеф Оделења за образовно – издавачку делатност и комуникацију у Заводу за заштиту природе Србије – Нови Београд;
• “Добри примери праксе у раду Средње пољопривредне школе са домом ученика “Љубо Мићић“  у Пожеги“ – Весна Вуковић, дипл. спец. педагог, наставник;
• “Добри примери праксе из Словеније: Традиционални словеначки доручак у вртићима и школама и Домаћи кутак“ –  Душан Р. Ивановић, Еколошко друштво Драгачево.

Округли сто, смештај и исхрана учесника пројекта су организовани у Сеоском туристичком домаћинству Удовичић у Гучи, као добрим примером праксе повезивања локалне пољопривреде, производње и прераде хране са туризмом као крајњим потрошачем домаће аутентичне хране и пића.

Туристичко домаћинство Удовичић у Гучи

Непосредни и интернет стручни скуп у Гучи су признати и акредитовани у Заводу за унапређење образовања и васпитања из Београда на основу којег ће сви учесници скупа добити уверења о учешћу на стручном скупу.

_______________________________________________________