11 godina od pada vojnog helikoptera, država slučaj zataškala, odgovorni i dalje na funkcijama

Resorni odbor (RO) Srbija centra (SRCE) za odbranu i unutrašnje poslove ukazuje javnosti da ni 11 godina posle slanja u smrt četiri člana posade i tri putnika vojnog helikoptera Mi-17 (dva medicinska radnika i bebe stare nekoliko dana) 13. marta 2015. niko nije snosio odgovornost, a slučaj je tužilaštvo obustavilo, iako je za to formirana komisija utvrdila niz nepravilnosti i kršenja strogih procedura letenja.

Da će sve biti stavljeno u „fioku“ i odustati se od gonjenja odgovornih – tadašnjih ministara odbrane Bratislava Gašića i zdravlja Zlatibora Lončara, kao i komandanta 204. vazduhoplovne brigade brigadnog generala Predraga Bandića, nagovestila je izjava u to vreme premijera Aleksandra Vučića: „Ne dam Gašića, ne dam Lončara“. I zaista, obojica su i danas, 11 godina posle, na istim funkcijama. General Bandić, kojem je vojni vrh izrekao smešnu kaznu od „zabrane napredovanja u karijeri“ je danas, kao penzioner, pomoćnik ministra odbrane za politiku odbrane, a to je bio i pre penzionisanja, nakon što se vratio sa mesta vojnog izaslanika pri NATO i Briselu.

Posada helikoptera poslana je u nemoguću misiju tog 13. marta 2015. godine da preveze iz Novog Pazara novorođenče sa komplikacijama u disanju do Beograda, iako je imalo uput u Zdravstveni centar u Kraljevu. Zbog odrona na Ibarskoj magistrali, kao i nedostatka kiseonika, lično se angažovao ministar Lončar, koji je zvao Gašića, a ovaj Bandića, tada na godišnjem odmoru. Bandić preskače sve procedure i linije komandovanja, ne obaveštava komandanta RV i PVO generala Ranka Živaka, kao ni načelnika Generalštaba Ljubišu Dikovića, ali ni Operativni centar sistema odbrane, nego naređuje let.

Kada je helikopter pao na njivu nadomak aerodroma u Surčinu i kada su objavljeni snimci razgovora pilota sa kontrolom leta isplivale su na prvršinu mnoge nedoumice, koje su do danas ostale nerazjašnjene, poput one ko je u kontroli leta naredio pilotu Omeru Mehiću da sleti na Surčin, umesto na Banjički vis, gde je navodno bila magla, ili zašto ne ide na matični aerodrom u Batajnici, gde poznaje svaku svetiljku i „svaku krošnju stabla“.

Umesto toga, Mehić je u početku proglašen „pijancem“, mada je vlast od te verzija naknadno odustala, kad je shvatila da su se upleli u sopstvene laži. Ostatke helikoptera vlast je prodala kao staro gvožđe jednom privatnom otpadu kod Novog Sada, nadajući se da će tako sakriti sve tragove.

RO za odbranu i unutrašnje poslove SRCE obećava da će, nakon pada režima, pokrenuti istragu tog slučaja i umešanost ministara Lončara i Gašića, uključujući i najavljeno slikanje preuzimanja bebe kad helikopter stigne na aerodrom „Nikola Tesla“, za šta postoje dokumenti. I ko je odgovoran što je medijima dostavljeno saopštenje da je helikopter sleteo na Surčin i da je beba spasena.

Budući da pravna vrata nisu zatvorena, SRCE zahteva da nadležne institucije ponovo otvore ovaj predmet i utvrde odgovornost svih koji su doneli odluke koje su dovele do tragedije. Porodice žrtava i javnost moraju da znaju istinu: ko je doneo te odluke i ko je potom organizovao zataškavanje?

SRCE se zalaže i zalagaće se u Skupštini da se posadi helikoptera Mi-17, evidencijskog broja 12551 pilotima majoru Omeru Mehiću i kapetanu Milovanu Đukariću, zastavnicima Nebojši Drajiću i Ivanu Miladinoviću, lekaru anesteziologu novorazarske bolnice Dževadu Ljajiću i medicinskom tehničaru Miroslavu Veselinoviću, kao i bebi od nekoliko dana iz porodice Ademović, podigne dostojan spomenik na mestu pada.

____________________________________________________________________________