Vučićeva multivektorska spoljna politika je kao Šapićev pokvareni sat

General Zdravko Ponoš, predsednik Srbija centra (SRCE), izjavio je za Danas da je odnos vlasti prema ratnom požaru na Bliskom istoku ne više od Vučićevog pokušaja da produva zapušeni komunikacijski kanal ka Trampovoj administraciji.

On je naglasio da to duvanje za sada ne daje rezultat, posebno nakon zakrčenja koje je sam Vučić stvorio glupostima na Floridi i sa kompromitujućim pijačarenjem oko kompleksa Generalštaba.

– Ako je to prioritet onda treba računati da će Vučić dati sve što mu se bude tražilo da bi postigao cilj. Ipak, ne izgleda kao da će trebati u dogledno vreme nešto više od municije. Za to vreme naš vrhovni verski vođa nastaviće da raspiruje strahove od rata i da na njima gradi narativ za naredne izbore. Jasno je da ne može na slavljenju dosadašnjih uspeha i obećavanju svetle budućnosti jer mu niko više ne veruje.

Predsednik Srbija centra je podsetio da je upetljanost u sukob na Bliskom istoku obimnom isporukom municije Izraelu opšte poznata.

– To naravno može da bude odraz legitimne spoljnopolitičke orijentacije. Ali ova vlast nema spoljnu politiku, pa ni politiku prema tom regionu. Priča o multivektorskoj spoljnoj politici im je na nivou Šapićevog pokvarenog sata na Trgu republike. Možda bi bilo primerenije da je Marko Đurić taj raštimovani sat turio ispred zgrade Ministarstva spoljnih poslova.

Prema njegovim rečima, to „koliko je frljava spoljna politika prema regionu Bliskog istoka vidi se, recimo, i po tome što je ova vlast nedavno kratkovido uvela bezvizni režim Iranu, pa ga pod packama iz EU hitno povukla„.

Ponoš je istakao i da ne postoji ništa državno što Vučić ne bi dao bilo kojoj sili da mu zauzvrat reši nešto privatno.

– U njegovim svetu podrška za opstanak na vlasti je privatna usluga, jer je i vlast u ovoj zarobljenoj državi privatna. Podrška za opstanak na vlasti može da bude od fotografisanja sa moćnim svetskim liderom do gledanja kroz prste za gušenje slobodnih medija, kršenje ljudskih prava, krađu izbora do policijskog i partijskog prebijanja građana. Privatna usluga je kad oni koji otključaju kompromitujuću prepisku koja povezuje vlast sa narko biznisom, pažljivo rukuju sa takvim saznanjima. Privatna usluga je kad „ruka ruku mije“ u akvizicijama u energetskom sektoru, pa kad pripadnica familije uđe u bord strane kompanije koja se merači da uzme hidroenergetski sektor od EPS. Privatna usluga je kad strani vlasnici podvode režimu na silovanje slobodne medije – rekao je Ponoš i dodao da galantna isporuka municije jednoj strani dok se laže druga strana i dok joj se zaklinje na bratsku ljubav naravno da ima reperkusije u međunarodnim odnosima.

– Međutim, ovom režimu je najvažnije da njegovo glasačko telo ne sazna da se bave najstarijim zanatom. Zato zvanična spoljna politika i praksa kao da nisu iz iste glave. Radi se o režimu kome su državni interesi i resursi Alajbegova slama koju će i zapaliti ako treba da se na vatri ogreje neko ko će da mu reši nesto privatno.

________________________________________________________