Prethodni članak
Ne diraj generaciju rođenu od 1945. do 1965.
Ne diraj generaciju rođenu od 1945. do 1965. Ozbiljno. To nije samo razdoblje — to je posebna vrsta preživljavanja.
Do pete godine već su znali čitati majčino raspoloženje po zvuku lonca na šporetu. Sa sedam su imali ključ oko vrata i jasnu poruku: „Ručak je u frižideru, podgrej ga.“ Sa 9. su znali napraviti doručak bez recepta, a s 10 su bežali od nečijeg psa s kantom na glavi i kolenima koja su svedočila o ratovima po livadama.
Cele dane provodili su napolju. Bez mobilnog. Bez Wi-Fi-ja. Bez nadzora. Zamena za to? Livade, potoci, bare i povratak kući u mraku s kolenima koja su izgledala kao karta bojišta. I preživeli su.
Kolena su se lečila listom kupusa, a kad bi bolelo, čulo se: „Nije puklo — ne boli.“
Jeli su hleb, mast i alevu papriku, pili vodu iz creva za zalivanje, s tolikim brojem mikroba da bi i današnji probiotici kapitulirali. Alergije? Nepoznat pojam. Znali su barem petnaest načina kako da skinu mrlje od trave, krvi, ulja, močvare i mastila — jer se kući moralo doći „čist“.
To nije sve. Prošli su kroz sve faze tehnološke tranzicije:
– tranzistorski radio,
– crno-beli televizor,
– VHS videorekordere,
– kasete, Walkmane,
– CD-ove i diskete, danas imaju hiljade pesama na dlanu — i svejedno im fali šum stare kasete.
Kad su dobili vozačku, putovali su celom državom — bez hotela, klime i GPS-a. Samo karta u kaseti kola, sendvič od jaja u gepeku i osmeh na licu. Bez Google Translatea. Bez rominga. Bez filtera. S instinktom i zdravim razumom.
To je poslednja generacija koja pamti svet bez interneta. Bez stalne komunikacije. Bez punjača. Znaju razliku između čekanja u redu i instantnog klika.
Imali su sveske s receptima, a ne aplikacije. Rođendani su se slavili skromno — ili se zaboravlalo na njih.
To su ljudi koji:
– sve popravljaju izolir-trakom, ekserom, glinicom i šrafcigerom,
– imali su jedan TV kanal — i nije im bilo dosadno,
– znali su da “prelistaj” nije pokret prsta, nego okretanje telefonskog imenika,
– i verovali: ako se ne javiš na telefon — znači da si živ, pa ćeš se javiti kad stigneš.
Oni imaju imunitet iz doba nestašica, reflekse sa ulice i strpljenje odgojeno čekanjem u redu za mleko i hleb. To su poslednje prave nindže. Spremni na sve.
Ne diraj tu generaciju. Videla je više, preživela dublje, osećala jače. I možda još uvek u džepu nose pepermint bombone starije od tvojih diploma.
Preživeli su detinjstvo bez autosedišta, bez kaciga i bez kreme za sunčanje.
U školu su išli bez laptopa. Mladost su proživeli bez skrolanja i selfija. Bez aplikacija za smirenje — jer su imali karakter. I ne traže odgovore na Googleu. Jer nose znanje u sebi. I uprkos svemu — imaju više stvarnih uspomena nego ti digitalnih slika u oblaku.
Zato kad pogledaš nekoga ko je rođen između 1945. i 1980., ne vidiš samo godine. Vidiš školu života bez premca. Generaciju koja nije imala sve — ali je znala ceniti svaku sitnicu.
I zato još uvek stoji čvrsto, dok mnogi drugi tek traže tlo pod nogama.
_________________________________________________________________
Od prvog do zadnjeg slova sve tačno.Gen.’54 ja sam sa četiri godine ostajao sam kući dok majka i otac ne dođu sa posla.Deca odrastala u očekivanju a roditelji živeli u zebnjom.Kad se posle 9-10 sati vidimo ,radost.Sad obdaništa,škole čuvaju decu roditelji kad idu po njih kao da idu na robiju,ne zna se ko je ne rvozniji dali dete ili otac ljubav ne postoji,ali opet smo mi tu(dede i babe) barem deca(unuci) vide da ih neko voli.Štali će tek da bude za 50-60 god.bože me sačuvaj.
Da sve je tačno do zadnjeg slova . Niste rekli da su im očevi napravili i fabrike i hidro elektrane i sve ostalo jednom rečju državu. A oni su tri takve države sahranili sve sa istim ljudima. A kada je trebalo da se ista brani – gurali su decu od 20 godina tj.one od 1970.
SVE U SVOJE VREME ,…. ne bi’ se usudio da tek tako osporim mladje od 1965-’80 ,… ozbiljni su to igrači.
Zato je ta generacija dozvolila da ih 35 godina (1990 – 2025) eksploatiše grupa budala upravo iz te generacije. Što je mnogo, mnogo je. Napred omladino naša do pobede.
Mi smo bar smenili vlast 2000 te i stvorili mogućnost da se vlast menja na izborima.2012 je u nadležnosti generacija od 1990,koje nisu godinama glasale i došli smo u situaciju da opet moramo imati neki oktobar.
Tačno tako…ili da se mi sa 60-80 godina ponovo „dignemo“…?
Цела истина! Прелепо написан текст.Сузе су ми кренуле…
Lep tekst, vratio mi sećanja. Uz svo uvažavanje datih komentara.
Između 50 i 60te godine, u mojoj ulici Kičevskoj na Vračaru bio je samo jedan auto!O čemu mi sada pričamo?Kakvi bre frižideri el.šporeti.Novembar,stavlja se kiseli kupus i sprema zimnica.Sirotinjo,i Bogu si teška.Kažu ko se dima ne nadimci taj se vatre ne ogreje. Lažu! Kakva bajka od života!Laže sve što je napisao.
Autor da se dogovori sam sa sobom da li je to do 65. Ili 80. Godine 😉
A drugo, ja sam 89. I necete verovato sve isto sam i prezivela i dozivela. Oprosticete mi crno-beli televizor nadam se, jer sam imala u koloru. Mada kad se islo u vikendici, gledao se jedan crno-beli, cini mi se Sava da se zvao.
🙂 Sve je ovo lepo, i pravo da vam kazem, bilo je lepse detinjstvo tada. A ovi sto se zale na tu decu posle 1990 trebalo bi da shvate da ih je tu decu upravo generacija iz teksta odgajila i vaspitala, pa se preracunajte kako ste tako superiorni odgajili takve 😉
Jesmo mi odgajili ovu sadašnju decu ali i tehnologija. Vremens se menjaju, zehnologija napreduje i samim tim i način života. Tekst ne kudi današnju decu nego vreme u kome ona ne moraju da se uče preživljavanju. Da im isključis svu ti tehniku i pomagala ne bi znali gde se nalaze. Koliko god da sam učila svog sina da se snadje u životu bez kompa i interneta nisam uspela jer kako kaže ja sam zaostala. Jedan dan bez struje opšta panika. Ni vatru ne bi znali da zapale. To je i uticaj školstva. U Švetskoj pola dana u školi deca su napolju i uče ih kako da žive i snadju se u svakoj situaciji. Živela sam taj život iz teksta a živim i ovaj sada. Obisla celu Jugu, gomile diskoteka i mnogo druženja. Moj sin za života neče doživeti i provoditi se kao ja do tridesete. Sve sam mogla sve sam stigla, širokog shvatanja i pogleda. Danas kao da su svima stavljeni ulari.
Prelep tekst i dok sam ga čitala,slike su se redjale
pred očima.Sve je tačno i
osećajno napisano.I da mogu,
rado bih se vratila u ta
vremena,makar na trenutak.
Naročito su 80-te bile
plodonosne u svakom pogledu,
bar za mene,a verujem i za
večinu.Hvala za ovaj divni
potsetnik.
Sve receno sve istinito,a danas sve se ima vise,modernije samo su BESNI,a nekima mame jos uvek vezuju pertle i greju mleko za dorucak!!! 1965🤔
Moj otac je rodjen 1945,i ponosi se time.Pričao nam je životu bez struje ,o učenju pod svećom itd.Ja sam rodjen 1978,i čitavu srednju školu sam pohadjao pod restrikcijama struje i učio pod svećom od 93-97.Fakultet sam pohadjao pod uzbunom od vazdušne opasnosti i gelerima od praga koji su usput padali,a da nepričam o mnogim drugovima koji su bili na Kosmetu itd
Gluposti
Zasto do 65?To vazi i posle 65
Bravo!!! Sve je istina. Bilo doba zlata vredno.
Lep tekst, vratio mi sećanja. Uz svo uvažavanje datih komentara.
Na žalost, te naše generacije su dozvolile da se dese sve nesreće od 90 godina do danas. Kako to da iza sebe ostavljamo ovakvo društvo ? Mislim da je naša greška što smo vaspitani da budemo poslušni autoritetima.
Sve je tako, suze same krenuše…
četvrti osnovne, sam vozom od Bora do Kuršumlije, u vunenu čarapu ponesem larve vodenog cveta i niz Toplicu, što
Klen na plovak, što krkuše na olovo u brzak.Sa punom čuvarkom svratim u kafanu kod žel.stanice Barlovo, naruči pivo a stari ribari čekaju voz za Prokuplje – uhvatili po par komada.Pitaju – mali na šta ih nagrdi ? a ja sav važan: na znanje !
Tako je to bilo…
Jebiga.prosle godine.sad sam 73 a na more vozom.iz Sombora.sa školom.spavanje u šatorima a za uzinu lebac namazan medom.pistaljka kad u vodu a kad napolje.pa kad se vračaš s srce lupa ko ludo da vidiš mamu.tatu i sestru…ehej kakvo vreme
Sve je tačno. Ja sam generacija 60,to su najbolji ljudi, najpošteniji, za svaki običaj su znali i veoma su poštovali starije.
Do cetrdesete uzeli puske i rasturili drzavu, mrzeli sve sto nije isto kao oni, glasali za lopove i krvoloke, oterali decu u inostranstvo. Danas kukaju kako nemaju penzije, i dalje glasaju za lopove i pricaju o harpu, 5g kovidu i ostalim maloumnostim teorijama zavere. Vole Rusiju, deca im salju pare iz Nemacke, najgori licemeri koje je svet ikada video. Generacija koju je trebalo preskociti, da je nije bilo, svima bi danas bilo bolje.
Sve tačno .Ja sam rođen 1953 godine i proživeo sam predivan život u bivšoj SFRJ.Kad sa ponudio leba masti mojim sinovima odmah su pljunuli prvi zalogaj .Kad sam ponudio njihovim naslednicama a mojim unukama rekle su „bljah“. A kad im pričam kako je bilo , samo tugaljivo kažu “ bre deda,baš ste bedno živeli“.Ne shvataju da smo bili srćnii zadovoljni jer smo bili svedoci svih svetskih novotarija jer smo imali veliku i jaku državu,kakvu oni nikad više neće imati.
Убедљиво најгора генерација у историји Срба. Све су они знали, а нису знали ништа. Праве претече ћација.
Milutine,napravite vi jedan oktobar,pa onda da razgovaramo.Podržavam ja vas,ali ste ostali u martu i ni korak više.U Srbiji mirno možeš da pitaš godinama i ništa se neće desiti.Dobra ste vi omladina,ali malo više drčnosti ne bi bilo viška.Ne treba prihvatati ucene,ali sa protivnikom se pregovara,a sa prijateljem razgovara.Odbijanje dijaloga donosi više koristi njima nego nama,jer smo mi takav narod.
Ja sam 73 isve proživeo.Isto, samo je mala razlika to su baksuzi koji su živeli u miru.
Lepa pričica, ali za malu deco, koliki procenat domaćinstava je do 1965. godine imao frižider, TV, a tek te VHS videorekordere i vokmene da ne pominjemo, zna li pisac teksta kada je Sony napravio vokmen?
Mi smo kupili TV u boji tek u drugoj polovini 90-ih, kad je cena bila oko 600-800 nemačkih maraka, jer su roditelji iz principa odbijali da TV u boji plate 1500 maraka koliko je koštao do sredine 90-ih. Sećam se da je video-rekorder koštao 1600 maraka pa naviše, a oko 1000 do 1200 je koštao VHS plejer.
Ova priča iz teksta se možda može primeniti na neke crvene buržuje koje su živeli u centru grada, sirotinje je bilo sve do kraja 80-ih, jer je država bila nekome majka, a nekome maćeha, a od 90-ih ne samo da je bilo sirotinje, već i onih koji su ostali bez krova nad glavom, živeli po izbegličim centrima, itd.
Šta je bilo besplatno u našem školovanju sem što nismo plaćali profesore.Valjda je normalno da standard bude bolji u 21 veku i da to nema nikakve veze ko je na vlasti,već jednostavno sa vremenom.Ne može se suditi celoj generaciji,jer je u našoj kao i sada u vašoj,bilo razmimoilaženja.Mišljenja su različita,kao i ideali,a i daleko poznata Srpska sloga.
Takno je sve sem da je do 65 gidista.Ja sam 68 sve to sam prezivio,nemastinu,bedu,nas troje dece,mast ,hleb,paprika,cuvanje ovaca ,go eda i ucenje u cobanisanju.Pa i jos par genetacina iza mene je to dozivilo,zavisi kako u kom selu.
Komentar pisca na mestu.
Živeli su u najboljem vremenu iskoristili za dva života. Ostavili za sobom najgore vreme. Posle njih izgleda niko ne mora da živi. Mogu da se ljute koliko hoće, postali najveće kukavice.
Tekst budi emocije, a komentari daju sliku stvarnosti u kojoj živimo danas. Nema nama pomoći, „ćaci“ su tu da nestanemo za svagda.
Ono najvažnije što je ta generacija imala je kvalitetno i besplatno obrazovanje. Živeli smo bolje i od svojih roditelja i od potomaka. Danas je sve rasklimatano.
Radna mesta su bila stabilna, a bilo je i dosta neradnika koji su zloupotrebljavali tu sigurnost.
Električni uređaji nisu bili smart, ali se nisu tako brzo kvarili kao ovi danas.
I na kraju, živeli smo u blaženom neznanju o onome što se već tada događalo na Kosmetu. Mediji su ćutali o tome, sve do kraja 80tih.
Ali niti smo superiorni niti smo krivi. Velike sile su sve to odredile. Dozvolile nam da 50ak godina živimo i miru, i onda sve razvalile.
Dva miliona ove takozvane Bejbi bum generacije sada glasa za vladajuću stranku, jer su se naputovali i nauživali, te su im sad njihova avlija i Pink televizija dovoljan prozor u svet.
Ja sam 47 i sve je tacno sto je napisano. Srecni smo bili nego danas mladi. Dobro se secam hleba mast i aleva ,ro je biloglava uzina.
Bravo, bravo, bravo!!!
Generacija 64.ima ponos i svoje ja,jesce ako treba ponovo hleba i masti, ali nece dozvoliti da ih neko laze, ponizava i pravi budalama jer smo prosli sve i svasta i znamo da citamo izmedju redova. Za svoju decu i unuke smo ustanju da zivot polozimo, jer mi znamo sta znaci ljubav i porodica. To nam je nesto najbitnije u zivotu.
Гола сиротиња свега жељна; лицемерни опортунисти склони глорификивању тегобне свакодневице. Већина натурализовани неписмени сељаци којима је највећа животна радост била оброк у радничкој мензи. Плакали кад је Броз умро.