Kako se uništava malinarstvo u Srbiji (VIDEO)

U poslednji čas pala je kiša u zapadnoj Srbiji i spasila ovogodišnji rod maline koja je već počela da cveta. Stanje je za sada zadovoljavajuće i trebalo bi ove godine da imamo mnogo veći rod, samo da ne bude vremenskih nepogoda.

„Pored standardnih klimatskih promena, svaka godina nosi svoje nekakve karakteristike, tako da je i ova na svoj način čudna. Proleće je dosta hladno, bilo je nekakvih padavina, ali su izraženi jaki vetrovi koji dosta isušuju zemlju. Poslednjih dana su temperaturne razlike velike –  noći su dosta hladne, preko dana je toplo i dolazi do početka cvetanja malina, što je, recimo, za ovaj moj kraj još uvek, još uvek rano“, kaže Željko Sarić iz Donjeg Dubca.

Ali nisu vremenske prilike jedina briga malinara. Država i uvoznički lobi, iza kojeg stoji vladajuća, Srpska napredna stranka, godinama uništavaju proizvodnju maline, svako na svoj način. Nedavno je u Francuskoj otkrivena navodno srpska malina sa velikim prisustvom kadmijuma, što bi moglo da se odrazi na tražnju i na izvoz.

„Pred svaku sezonu, pojave se neke priče o nekim bolestima, o nekom zaustavljenom izvozu, o nekim problemima u čitavom procesu prodaje te maline, a u stvari ispostavi se da neki ljudi svesno rade te priče. Ne isključujem da je, recimo, nekakav takav kadmijum nađen na nekim malinama iz Ukrajine ili ne znam odakle, ali odavde to sigurno nije“, kategoričan je Sarić.

Malina nosi našu etiketu, ali je uvezena iz Ukrajine i reeksportovana, tvrde i stručnjaci Instituta za voćarstvo. Podsećaju da je i u Srbiji 1999.godine, za vreme NATO bombardovanja, u pojedinim voćnim i povrtarskim kulturama uočeno povećano prisustvo kadmijuma.

A oni su sve veći. Od maline je nekada živelo pola miliona ljudi. Međutim, zbog niske cene, proizvodnja godinama opada. Sa 93. 000 spali smo na samo 18. 000 tona prošle godine, dok je preko 50. 000 tona maline uvezeno.

„Malina je već 40-50 godina pitanje, svih pitanja za čitavu zapadnu Srbiju, i mnoga domaćinstva, mnoge porodice su svoju egzistenciju, zasnivale upravo na gajenju i prodaji ove voćne vrste, kažem, koja je u prethodnom periodu imala status nacionalne voćne vrste. Neko kaže šljiva, međutim, po vrednosti, po značaju, po prihodima koje je Srbija ostvarivala, i domaćinstva u ovom kraju je bila najznačajnija. Postoje zemlje koje su daleko kasnije krenule u ovu proizvodnju, a i za kratko vreme su, zahvaljujući svim onim merama koje smo mi primenjivali pre 30 i 40 godina, znači, ništa nisu novo izmislili, ali su daleko veću posvećenost, daleko veću pažnju posvećivali primarnoj proizvodnji, posvećivali svojim proizvođačima, i koji su nas za kratko vreme prevazišli, odnosno, prešli su nas na toj svetskoj mapi proizvođača malina.

To se posebno odrazilo na sela u zapadnoj Srbiji koja odumiru. U Donjem Dupcu, u Dragačevu, nekada se bralo 15 vagona maline, danas jedva tri. Mladi koji su podigli zasade, digli su ruke, napustili su selo i otišli da voze kamione po Americi ili zapadnoj Evropi. Slično je u Arilju i Ivanjici.

“ Selo je gotovo ispražnjeno, mladih ljudi nema. Većina je otišla da radi po fabrikama, ostali su po inostranstvu. Oni nisu nikad dobili priliku da ih država, recimo, pod znacima navoda, časti sa nekim parama, da, da probaju da ostanu tu sa, sa tih, recimo, 10. 000 evra. Samo jedno gazdinstvo, kada bi ovde dobilo 10. 000 bespovratno, to bi bio jedan ogroman podsticaj za ljude da ostanu tu da žive, da naprave kako proizvodnju zdrave hrane, tako i da počnu da se bave, recimo, turizmom koji bi definitivno trebao da postane jedna strateška grana poljoprivrede kod nas, privrede same. Nadam se da će možda država imati sluha u narednom periodu tako nešto i da ostvari.

Žitelji zapadne Srbije sa zebnjom očekuju prve projekcije cene za ovu godinu, ali i kome će je predavati. Najveći otkupljivač maline na svetu, iz Arilja, nedavno je sebi oduzeo život, što samo po sebi govori da je ova proizvodnja u velikim problemima i, po svemu sudeći, nikad neizvesnija.

View this post on Instagram